Vojska i bezobzirnost

Pojavila se vest da je moguće hapšenje vojnih obveznika koji iz inostranstva dođu u naredno vreme. Pogledajte i komentare, a sledi moj komentar na sve to.

U pitanju je jedna od ne tako velikog broja stvari u kojima se slažem sa "prosečnim posetiocem" B92. Čak i da izuzmemo militarizaciju društva koju postojanje vojske pravi, provođenje vremena u istoj predstavlja jedno veliko gubljenje vremena. Rasklapanje i sklapanje puške se nauči za 45 minuta, dodatni sat je neophodan da se nauči upravljanje ma kojim drugim uobičajenim oružjem; a ako vas i zanima da naučite nešto više od tih beskorisnih i opasnih radnji -- gotovo sigurno je da nećete imati prilike jer vam to neće dati. Ostalo vreme u vojsci se provodi u dangubljenju i iščekivanju ma čega iole bitnog. Čak i da je cilj da postoji *narodna vojska*, celokupna obuka i vojno osposobljavanje se može završiti za maksimalno mesec dana. Drugim rečima, čak i sa stanovišta *bitnosti za državu* -- ovakva vojska je jedno veliko traćenje svega i svačega. (Naravno, preko toga što se npr. kod tenkova ne meri koliko litara goriva potroši na sto kilometara, već koliko će kilometara preći sa 100 litara.)

Pitanje koje se ovde postavlja je smisao pokretanja takve priče sada. Potpuno je verovatno da je jedan od komentatora te vesti dao pravi odgovor:

• Ljudi, ne palite se. Ovo je samo politicki trik DSS-a i SRS-a. Hoce da vas uplase da ne dolazite pred izbore jer znaju da necete glasati za njih. Cim izbori budu gotovi, neko ce reci da nema vise hapsenja. (Stevan, 26. decembar 2006 20:32).

Znajući kako izgledaju tokovi srpske politike, ovo tumačenje mi izgleda najverovatnije. Priče o "dužnosti prema otadžbini" i "pravednosti prema svima" su, nadam se da je i vama to jasno, samo izgovor za vrlo primitivne ciljeve u obliku dobijanja izbora, 100.000 evra godišnje za stranku iz budžeta, kao i oko 30.000 evra bruto godišnje po poslaniku i još više po ministru, direktoru i sl.

Štagod da je u pitanju, iz takve reakcije se vidi jedna izrazita i neopisiva glupost i bezočno poigravanje osećanjima ljudi koji su jednom otišli zato što u ovoj zemlji nisu videli svoju budućnost. Pravo da kažem, uz ovakvu stoku ni ja ne vidim svoju budućnost u ovoj zemlji.

I pre nego što vam budem citirao jedan tužan komentar čoveka koji je otišao daleko kako bi othranio svoju majku i sestru, preneću jedan komentar povodom bunjenja protiv vojske i jedan savet kako izbeći istu ako ste u inostranstvu:

• kamo srece da je bilo vise ovakvih pacifista u svim novonastalim drzavama. Nikad nebi nacionalisti radili sta hoce. Videli smo svi koje rezultate imaju. (dare, 26. decembar 2006 12:22)
• Vojnim obaveznicima u inostranstvu savet da sacekaju jos godinu ili dve pre nego sto dodju u zemlju. Ako su se neki mnogo uzeleli porodice neka organizuju susrete u nekoj od susednih zemalja. Za one kojima se mnogo prijeo burek ili ajvar i koji bi hteli po svaku cenu da dodju najbolje je da udju u Srbiju preko Crne Gore. Posle neka budu tihi i neupadljivi i ne bi trebalo da bude problema. Povratak u inostranstvo istim putem nazad kroz Crnu Goru. Kad dodjete u Srbiju za svaki slucaj sakrijte pasos da vam ga nebi oduzeli slucajno prilikom neke rutinske kontrole. Ako vas i uhapse nije bas veliki problem da im se pobegne ali morate da imate pasos da bi se vratili u inostranstvo. (Gagi, 26. decembar 2006 13:53)

A sad i priča o tome zašto se odlazi u inostranstvo. Nije da je izbegavanje vojske baš toliko nebitno kao što ovaj čovek kaže, nemam stav po pitanju imanja i nemanja pasoša neke druge zemlje, ali su, svakako, njegovi razlozi za odlazak iz zemlje su više nego jasni i dovoljni:

• Niko ko zivi u inostranstvu nema privilegije. Divac i mnogi iz dijaspore imaju strano drzavljanstvo i po zakonu ne moraju da sluze vojsku ali je vojska ta koja to ne postuje pa podnosi prijave. A mnogi sto su otisli u inostranstvo nisu to radili da bi zbrisali od vojske vec teskom mukom. Ja sam morao da odem na Novi Zeland, da napustim sve prijatelje i familiju da bih mogao da saljem pare sestri i roditeljima i verujte mi da bih pre isao kod nas i 2 godine u vojsku da nisam teskom mukom morao da odem. Niko ne bezi u inostranstvo zbog vojske. Nazalost ja sam ovde morao da zapocnem novi zivot i ne bih mogao da idem u vojsku jer ce moje tek rodjeno dete da gladuje a posao nece da me ceka vec cu dobiti otkaz a kucu ce banka da mi uzme. Voleo bih da sam mogao vojsku da odradim tu ali zbog toga bi mi se ceo zivot izmenio, stipendija za ovdasnji fakultet nije htela da ceka a od te stipendije sam slao pare nazad u Srbiju i u isto vreme sam radio, ponekad nisam mogao vise dana za redom da spavam jer nisam imao vremena. Toliko o ljudima koju su "zbrisali" od vojske u lagodan zivot... (Darko, Novi Zeland, 26. decembar 2006 15:14)