Vikimedijina konferencija u Beogradu (subota)

Tokom noći je ipak stigao Oskar iz Amsterdama. Oko četiri ujutro. Moram da kažem da je ovo bilo od izuzetne važnosti. Oskar, predsednik Vikimedije Holandije, kompozitor i profesor na Konzervatorijumu u Roterdamu, izvadio je subotu i uveo nas u sledeći dan u mnogo boljem raspoloženju. Hvala mu puno! Inače, Oskar je sleteo u Skoplje a ne u Beograd. Leteo je avionom kojim je leteo i Boris Tadić, a iz Skoplja stigao autobusom.

Goran je uspešno dočekao i Romana iz Slovenije i Slobodana iz Makedonije između 7 i 9 ujutro.

Ustao sam vrlo rano i bajao da se digne magla ;) Jedino sam zaboravio da umem da bajem samo da vetrovi ne dođu i ne donesu oblake, tako da sam zajebao stvar, pa vetra koji je trabalo da odnese maglu nije bilo. Jebiga, i nama vračevima se dešava to... Kakogod, bajao sam i da sve prođe najbolje moguće, što je i bilo :)

Pomislio sam da se magla diže negde oko 4 ujutro. Tačnije, i krenula je da se diže, ali se već do zore vratila u punoj svojoj nevidljivosti. U tom trenutku Delfina, Nina i Matijas su i dalje bili na aerodromu (mislim da su se vratili u Frankfurt) i čekali da avion poleti. Avion, naravno, nije poleteo.

Martin je bio uporan, stigao je, čini mi se, do Frankfurta. Herar je i dalje čekao na aerodromu u Beču, a od Darka i Roberte ni traga ni glasa.

Do 11 smo se sakupili, a Mica je ostala kući da prati razvoj događaja i navodi kad šta stiže. U to vreme Bonzo i Nikola su na aerodromu čekali da se bar neki avion spusti. Na aerodrom u Surčinu nije se spustio niti jedan celog dana.

U 12 je trebalo da napravimo video link sa sastankom poljske Vikimedije, ali se iz tehnike Doma omladine niko nije pojavio. Došao nam je samo Marko Homoludens iz LUG-a Beograd, koji je prethodnih dana isto to radio na vezi između Amsterdama i Beograda u sklopu nekakve kulturne saradnje u kojoj je učestvovao i Dom omladine. Posle sam saznao da je prethodnih dana bilo velikih problema sa tehničkim preduslovima da se sve to izvede: link nije bio onoliki koliki je najavljen, a instalirani Windows se stalno restartovao na mreži punoj virusa. Da, nismo dobili ni obećanu javnu IP adresu. Kakogod, ni da smo je dobili za subotu -- ne bi vredelo, pošto nismo dobili ni računare ni kameru ni mikrofon sa kablom dužine 30cm sa kog je trebalo i slučajni posetioci da pričaju.

Uskoro je Mica dobila informaciju da avion iz Pariza nije poleteo, a da se Florans vratila kući pošto je već sledećeg dana imala druge obaveze.

Kući se vratila i Delfina jer je i ona imala već u nedelju narednih obaveza. Ostali su da čekaju sjajni Nina i Matijas koji su i preko neispavanosti i mrcvarenja po aerodromima ipak odlučili da nikako nema smisla da se na pojave.

Otišli smo onda na ručak u Sunce na srpski posni sto. Moram da priznam da je hrana tamo sjajna i da je Ambrozićeva preporuka u potpunosti na mestu. Naravno, i svi ostali su bili oduševljeni hranom.

U četiri je trebalo da počnemo sa sastankom. Pola sata ranije javio mi se Darko i rekao da on i Roberta kreću iz Zagreba i da će biti tu negde uveče. Prva dobra vest tog dana!

Stvar je bila takva, da smo negde pred kraj ručka (koliko se sećam), zamolili Oskara da govori umesto Florans i umesto Delfine -- prvo o globalnoj zajednici, a onda o čemu god želi. Zahvaljujući Oskaru izvukli smo prvi dan! Nikola je otvorio sastanak, a pored njega su neplanirano pričali, koliko se sećam, i Filip i Goran.

Martin je, takođe, bio dovoljno uporan i uspeo je da uđe u avion koji je od Frankfurta umesto do Surčina išao do Niša. Odatle je autobusom stigao do hotela Slavija, a po njega su otišli Goran i Bonzo. Stigao nam je u toku neke od pauza.

Pred kraj predavanja stigli su nam i Darko i Roberta. Hvala Tijani na tome što nam je pomogla prilikom dočeka. Malo su se jurili na relazciji Sava centar - Hajat, ali su se ipak našli i stigli uspešno do Doma omladine.

Pošto su se predavanja završila, stigli smo i do "Kluba " koji se nalazi ukoso od Doma omladine, na manje od tridesetak metara. Tamo smo stigli u organizaciji Nikole i Nevene, a slušali smo ansambl Belo platno koje je i 2005. sviralo u onoj kafani kod Cvetka kada je Džimbo bio u Beogradu. Atmosfera je bila više nego prijatna.

Kad smo završili s tim, polako smo krenuli da se pakujemo hotelima. Pošto smo uglavnom sve spakovali u hotel Rojal, još jedno sat-dva smo proveo pričajući sa Martinom, koji mi je ispričao vrlo zanimljive priče iz njegovih putešestvija po bivšoj Jugoslaviji. Inače, 1983. i 1984. bio je na radnim akcijama u Nišu.

Možete videti i uvodnu priču, kao i priču o petku, nedelji i ponedeljku.