O novogodišnjoj histeriji

Pošto se ispostavilo da je uvod za moj bilten broj 5 naišao na dobar prijem kod mojih prijatelja, a jedan od njih (Srđan) je tražio i da dobije URL za taj tekst, zbog lakšeg pristupa tekstu prenosim uvod i ovde u celosti.

* * *

Hvala svima koji ste se interesovali šta se dešava sa ovim njuz-letrom :) Kao što već znate, pre nedelju dana je bio regionalni sastanak Vikipedijanaca na kom sam morao da radim sve stvari od kojih je sastanak neposredno zavisio. Pa, kad se na to doda da posle možda i mesec neobavljanja drugih stvari moram da se bavim upravo tim stvarima koje nisam obavio -- onda ono što mi je za dušu moram ostaviti za neko vreme sa manje obaveza.

Ovaj email ipak neće biti toliko aktuelan, pošto sam tek prethodnih dana dobio dovoljno slobodnog vremena da se ponovo pozabavim novim stvarima. Kakogod, pokušaću da skratim što se skratiti može, pa da se već za sledeću nedelju javim sa aktuelnim događajima.

Pre nego što nastavim sa uobičajenim rubrikama, hteo bih da se malo osvrnem na uobičajenu novogodišnju histeriju. Meni datumi kakvi su 31. decembar i 1. januar stvarno vrlo malo znače jer je svaki od tih datuma jedan animistički umišljaj da se nešto *stvarno novo* događa. Imajte na umu da Zemlja svaki trenutak ulazi u (gotovo) isti onaj položaj u kom je bila prethodne godine i da sa astronomske tačke gledišta može se reći da svaki dan ulazimo u sledeću godinu; kao i da je svaki dan u godini podesan za postavljanje istog za proslavu Nove godine.

Ono što mi je oduvek, čak i kao detetu, poprilično smetalo (a verujem da u tome nisam jedini) -- tiče se toga što je raspoloženje među ljudima povišeno samo u nekim danima koji su posebno određeni nekakvim okultnim numerološkim metodama. Ljudi pre tog i tih datuma s nestrpljenje očekuju da dođe *baš taj datum*, a kada taj datum prođe, osećaju se ispražnjenim i sa setom se prisećaju "kakva je žurka bila" ili "kako se dobro pilo".

Jebeš život u kom se lepo osećaš samo jedan dan ili samo deset dana od 365 ili 366.

Ovo, naravno, nije nikakva depresivna jadikovka, već poziv svima da oko sebe šire istu atmosferu i ostalih dana u godini. Znam da nije lako, ali što više se budemo trudili da nam uvek bude Nova godina -- to ćemo imati i sve druge dane sve bliže onom raspoloženju kakvo je novogodišnje.

I ne samo to. Svaki je "datum sećanja" ili "dan toga i toga" upravo animističko smirivanje savesti. Ne trebamo poštovati ljudska prava samo na dan ljudskih prava, već ih trebamo poštovati svakog dana; ne trebamo se sećati marginalizovanih zajednica samo kada im dođe dan, već tom problemu moramo pristupati znatno aktivnije; ne trebamo se sećati Holokausta samo na njegov dan, već je potrebno da se uvek prisećamo da socijal-darvinističke priče o "jačima koji su uspešniji u životu" *neminovno* vode ka novom nacizmu, koji se ne mora zasnivati na veri u superiornu naciju, već na veri u ma koji oblik superiorne kulture.