Kroz Vikipediju 1

Hteo sam, i nadam se da ću to učiniti ubrzo, da napišem priču o MMORPG-u. Ipak, od te priče sam prethodna dva dana stigao u različite krajeve planete i njene istorije. Pa, evo kako je to išlo.

Prvo sam pokušavao da pronađem gde se nalazi ova žalosna vrba. Nisam uspeo i verovatno je da ću dobiti neki sledeći dan odgovor, pa ću vam to i javiti. Mogao bih se kladiti da je u pitanju Engleska. E, sad. Gde, kako i ostalo -- pojma nemam. (Slika: žalosna vrba negde u Engleskoj. Izvor: Wikimedia Commons, autor )

Inače, u želji da pronađem gde se nalazi ova vrba, stigao sam do saradničke strane Jdforrestera. On je fotografisao vrbu. Potom sam shvatio da je on prisustvovao na prvom sastanku na kom je i Džimi Vels bio sa više od jednim Vikipedijancem. Sastanak je bio 5. juna 2004.

Sa njim je na tom sastanku bila i Morwen. Jedina "kutijica" koju ona na svojoj saradničkoj strani ima jeste ona u kojoj kaže da "veruje da je Zemlja okrugla". Link sa te kutijice vodi do članka o ravnoj Zemlji.

Sve u svemu, zanimljivo je da je priča o tome kako su u Srednjem veku svi verovali da je Zemlja ravna -- zapravo devetnaestovekovni mit. Ne, ljudi su imali dovoljno klikera i tad. Očigledno više nego mi sad, koji većinom i dalje verujemo da su ljudi pre hiljadu godina bili "necivilizovani".

Poznati Flamarionov drvorez koji nam je poznat kao ilustracija mnogim naučnim, pseudonaučnim i mističnim izdanjima -- najverovatnije je nastala u 19. veku, iako su mnogi pretpostavljali da je nastala znatno ranije.

Sam Kamil Flamarion je ilustrovao svoje knjige drvorezima, a i tehnika korišćena na ovom drvorezu, graviranje drveta ("wood engraving"), nastala je u 19. veku.

Kad smo kod ravne Zemlje, bacite pogled i na članak o Družtvu ravne Zemlje.

E, onda rekoh sebi "Dosta sa digresijama!". Hteo sam da napišem nešto o igri World of Warcraft (inače, bukvalan prevod bi bio Svet zanata ratovanja), tačnije o MMORPG-ovima, u smislu različitih društvenih pojava koje su karakteristične za tu vrstu igara. Onda sam krenuo sa novim digresijama... Priča o samoj ovoj igri i stvarima oko nje ide sledeći put, a sad nastavljam sa započetim digresijama.

U nameri da nastavim sa pisanjem o tim MMORPG-ovima, analizirao sam važnije linkove. Odlazeći u prošlost MMORPG-ova, stigao sam do RPG-ova, tj. "igara uloga". E, tu su negde pomenuli, verujem ne baš s namerom da o tome pričaju, igre loptom.

Igre loptom nisu, naravno, ono što je tema priče o MMORPG-ovima. U igre loptom smo svi manje-više, makar kao u fenomen upućeni. Da, u pitanju su fudbal, košarka, odbojka, vaterpolo itd.

Tu su mi upali u oči neki članci: australijski i gaelski fudbal, koji čak imaju i svoja "međunarodna pravila".

I baš sam se tako pitao kakva je, zapravo, razlika između tih različitih igara koje mi sve vidimo kao ragbi. Pa, prva stvar koju možete videti u svim snimcima ekrana -- jeste da igrači i igračice, za razliku od scena u ragbiju nisu toliko blatnjavi, kao i da za razliku od američkog fudbala igrači na teren ne izlaze u oklopu. Da, osnovna razlika je u tome što u australijskom i irskom fudbalu nije dozvoljeno rvanje.

Nego, nisam imao nameru da vam promovišem igranje australijskog ili irskog fudbala. Odvelo me je to dalje.

Fudbal se, naravno, ne igra od 19. veka. Igrao se i ranije sa nekim drukčijim pravilima. Postoje zapisi još od 12. veka. Pa se zabavljajte :)

Ali, ono što mi je tu bilo vrlo zanimljivo jeste poseban članak o fudbalu mase. Jedan od seta pravila ove igre bi bio: igraju dva sela jedno protiv drugog; gol je balkon crkve protivničkog sela; lopta je glava nekog nesrećnika koji je nešto skrivio.

Kad sednete uz pivo i kokice da gledate neku mnogo dobru tekmu, prisetite se, čisto onako, odakle je to fudbal krenuo.

Potom sam zaglavio na Anglima i Saksoncima, pa potom na Rimljanima. Onda sam stigao do Pikta, a i do njihovih kranoga: često veštačkih ostrva u sred uglavnom jezera. (Gornju sliku napravio je Dave Morris, a izvorna fotografija se nalazi na Flikeru.)

Pa sam se vratio na Angle i Saksonce i preko njih stigao do Jutlanda. I u članku o istom naučio sam da nije Jutland (sliku sa strane napravio je Astrokey44, a izvorna se moze naci na Komonsu) sve što mislimo da jeste. Pogledajte mapu Jutlanda. Ono roze gore je, zapravo, ostrvo. I to ostrvo nastalo u poplavama 1825. godine (koliko sam shvatio, zemljouz koji se nalazio na zapadu potopljen je tom poplavom). Pogledajte i clanak o Limfjordu i slike Limfjorda i Limfjordena.

Ovaj tekst u viki formatu možete naći na mom viki blogu.

4000 dolara košta jedno posebno živo biće

4000 dolara će koštati hipoalergijske mačke. U pitanju su mačke koje ne izazivaju alergiju, tj., "glikoprotein Fel d1".

Ono što se, naravno, ne primećuje, a što je toliko oko nas -- jeste da među ljudima postoji jaka želja ''za posedovanjem'' drugog živog bića. Čisto onako, emotivno. Moram priznati da mi se gadi ta potreba. Da, znam da me oni koji ''poseduju druga živa bića'' neće razumeti, ali me ni ne interesuje to.

Za slobodno društvo potrebni su slobodni ljudi, a ne ovisnici o svom osećaju posedovanja živog bića.

Obezbedjenje G17+ napalo aktiviste antiizborne kampanje

Prenosim u celosti izveštaj o incidentu:

Povodom predstojećih izbora, neformalna grupa od dvadesetak aktivistkinja i aktivista okupljena u Anti-izbornoj kampanji je u subotu 20.01. 2007. u Beogradu izvela akciju lepljenja plakata sa porukom «ni nacionalizam-ni kapitalizam, ljudi misle: ZBOGOM PARTIJE».

Napominjemo da ovom akcijom nije prekršena predizborna tišina, što je i potvrđeno tokom legitimisanja aktivista od strane policije.

Nakon pozitivnih reakcija i podrške građanki i građana tokom plakatiranja u Knez Mihajlovoj ulici, grupa se uputila ka Trgu Republike gde je par aktivista sa neuspehom pokušalo da zalepi plakat na šator stranke G17. Naime, plakat nije mogao da se zalepi zbog plastične podloge, i pao je, a u istom momentu su se pojavila dva momka koja su se predstavila kao obezbeđenje stranke. Uz pitanje ko nam je rekao da to radimo, jedan od momaka je nasrnuo na aktivistu anti-izborne kampanje i udario ga u glavu. Kada su upitani da li je to što lepimo plakat razlog da nas tuku, momci iz obezbeđenja su odgovorili da im je to posao.

Želimo da skrenemo pažnju javnosti na ovaj incident i da postavimo pitanje da li je ovo način na koji političke stranke reaguju na drugačije mišljenje?

Anti-izborna kampanja okuplja pojedinke, pojedince i grupe koje smatraju da parlamentarizam ne zastupa interese građanki i građana, već onih koji sede u parlamentu. Zalažemo se za direktan i odgovoran politički angažman svih ljudi, kao i samo-organizovanje i ne prihvatamo lažni izbor između nacionalističkih i kapitalističkih opcija.

Fotografije sa akcije možete videti na: http://stanipanikolektiv.com/index.php?option=com_content&task=view&id=182

Aktivistkinje i aktivisti Anti-izborne kampanje:

Ksenija Forca, Majda Puača i Milan Marković

Kontakt telefon: 064/4958073

Na drugim mestima...

• Izašao je Milošev zabavnik broj 7. Možete ga videti na mojoj grupi.
• Izašao je i moj tekst na engleskom o kristalnim lobanjama.
  

Predizborni dizajn

Otprilike, ako hoćemo u Evropu, onda moramo da prilagodimo svoju tradiciju sa savremenim tendencijama. Tako može dvoglavi orao, krst mora da se promeni u onaj organizacije NATO, s leve strane treba da nam bude kopileft (nikako nešto radikalnije!), a s desne kopirajt (takođe, nikako nešto radikalnije). Iliti, mogu čvarci, ali mora da se zna da su najbitniji NATO i pare.

A ostalo? Ko jebe ostalo...

Inače, ova slika počinje da ima zanimljivu istoriju dolaska do mene. Meni ju je doturio Vladan, pa sam mislio da ju je on napravio. Ali nije. On je tu sliku dobio od Aleksandra Belčevića, pa je sada pretpostavka da je sliku Belčević napravio.

Sad mi Vladan reče da sam ovo dobio od Belčevića, a da je to uradio narod :)

(Ako bude još nekih izmena po pitanju autorstva, izmeniću i ovu stranu.)

Planina Erebus

Planina Erebus je najjužniji aktivni vulkan na Zemlji. Nalazi se na Rosovom ostrvu na Antarktiku.

Slika mi je vrlo zanimljiva jer izgleda kao pejsaž sa nekog dalekog sveta.

Iseljavanje u svemir, geološki događaji

Ako ljudi imaju nameru da opstanu, čim pre se moraju iseliti van Zemlje. Kako vreme prolazi, tako se povećava mogućnost za katastrofom globalnih razmera. Koliko se na neke od njih, kao što su ratovi, može uticati, današnja tehnologija nam ne dozvoljava da utičemo u dovoljnoj meri na mnoge prirodne događaje. Uvek je moguće da se pojavi neka nova bolest koju neće biti moguće lako kontrolisati, preko 90% asteroida i kometa koje mogu uništiti zemlju moguće je otkriti tek pošto je već kasno za ma kakvu reakciju, a vulkan na Javi je pre oko 70.000 godina uništio 98% tadašnje ljudske populacije.

U ovom članku ću obraditi geološke razloge za iseljenje u svemir.

Ovo idilično jezero s leve strane zove se Taupo i nalazi se na Severnom ostrvu Novog Zelanda. Na Severnom ostrvu klima je suptropska i verujem da je vrlo prijatno provoditi vreme uz obalu i brčkajući se u jezeru.

Ovo jezero, ipak, iza sebe krije jednu burnu prošlost. Jezero Taupo je kaldera nekadašnjeg vulkana čija se najpoznatija erupcija dogodila pre 26.500 godina, a poslednja 181. godine naše ere. Taupo je supervulkan indeksa vulkanske eksplozivnosti 7.

Geološki događaji, kakve su erupcije supervulkana, predstavljaju izuzetno veliku opasnost po ljudsku vrstu. Erupcija vulkana Toba, danas jezero Toba (s desne strane je satelitski snimak ovog jezera) koja se dogodila pre oko 70.000 godina verovatno je, prema Tobskoj teoriji katastrofe, svelo ljudsku populaciju na par desetina hiljada. Ovaj događaj verovatno je uzrokovao i promenu u boji kože među savremenim ljudima.

Naše današnje znanje o događajima unutar Zemlje nije baš pozamašno. Mogućnosti za predviđanje erupcija supervulkana su na nivou statistike i kažu samo na koliko vremena se neka erupcija može dogoditi. Prema indeksu vulkanske eksplozivnosti vulkan Krakatau, koji je odgovoran za postojanje dva odvojena ostrva umesto jednog (Java i Sumatra), ima indeks 6 i događa se jednom u 100 godina ili više, a poslednja erupcija se dogodila 1883. godine.

Pomenuti vulkan Toba, onaj koji je izazvao svođenje ljudske vrste na par desetina hiljada, potpuni nestanak ljudi u jugostičnoj Aziji i promenu boje kože među ljudima -- ima indeks 8 i događa je jednom u 10.000 godina ili više, a poslednja erupcija se dogodila pre 70.000 godina.

Dekanski trapi u Indiji, sa preko 2 kilometara debele bazaltne kore i u površini od 500.000 kvadratnih kilometara (teritorija približna veličini zemalja kao što su Francuska i Španija) nastali su erupcijom vulkana, a taj vulkan ima indeks 10 na pomenutoj skali. Događa se jednom u milion godina ili više, a poslednji put se dogodio pre oko 65 miliona godina.

Sibirski trapi, sa inicijalno pokrivenih sedam miliona kvadratnih kilometara (teritorija približna veličini Australije) nastali su erupcijom vulkana koji je izbacio između milion i četiri miliona kubnih kilometara lave. Erupcija ovog vulkana događa se jednom u 10 miliona godina ili više, poslednji put se dogodila pre 251 miliona godina, a na vulkan ima indeks 11.

Sve nam ovo govori da su naredne erupcije vulkana katastrofalnih razmera više nego moguće. Što vreme duže prolazi, šanse za novu veliku erupciju su sve veće.

Sumnjam da bi nas išta osim iseljavanja u svemir izvuklo događaja koji su stvorili Dekanske i Sibirske trape. Jedina mogućnost koja bi tu mogla da postoji jeste da stanovništvo na Zemlji dovoljno rano dobije upozorenje da će se tako nešto dogoditi i da krene u iseljavanje. Ali, da bi takvo iseljavanje bilo moguće, neophodno je u svemiru napraviti preduslove. Da bi se svi ljudi (ili makar dobar broj od 6 milijardi) iselio npr. na Mars, Mesec i Evropu, neophodno je da tamo već postoje naseobine koje mogu prihvatiti veliki broj izbeglica sa Zemlje. Kako stvari stoje, biće potrebno najmanje 100 godina da se tako nešto stvori. (Gore desno možete videti kako bi Mars posle teraformiranja mogao da izgleda. Sliku je napravio Metju Krisp [Mathew Crisp].)

Od katastrofa kakva može biti ponovna erupcija vulkana Toba možda bi nas izvukle i zalihe od nekoliko godina. Taj vulkan je verovatno odgovoran za nestanak svih ljudskih vrsta osim neandrtalaca i savremenih ljudi. Ako uzmemo da ljudske vrste tada nisu imale današnju tehnologiju (nisu znali ni da obrađuju zemlju), onda možemo pretpostaviti da bi ipak nešto više ljudi opstalo posle takvog događaja.

Ali, za opstanak ljudi u takvim uslovima potrebni su i znatno dručkiji društveni odnosi od onih koje danas imamo. Ne samo da su drukčiji odnosi neophodni u trenutku preživljavanja, već su neophodni decenijama pre takvog događaja. Nerazumno trošenje resursa u današnjim liberalno-kapitalističkim društvenim odnosima donosi nemogućnost da veliki broj ljudi preživi nekoliko godina bez proizvodnje osnovnih životnih potrepština. Mada, paradoksalno, katastrofa tih razmera nikako nije neophodan preduslov za to da ljudi umiru od gladi. Ratovi koje donosi nužno ekspanzivna kapitalistička privreda takođe nisu neophodni za to da ljudi umiru od gladi, bolesti, iscrpljenosti, beznađa. Dovoljan je sam liberalno-kapitalistički sistem koji stvara nerazumno velike razlike između bogatih i siromašnih.

Erupcija Tobe (u Indoneziji) trajala je 15 dana i donela je 15 santimetara pepela preko celog Indijskog potkontinenta, a na jednom mestu u centralnoj Indiji čak 6 metara. Razdaljina između najbliže tačke na Indijskom potkontinentu i Tobe je nešto više od 2000 kilometara (slika gore), a između najdalje tačke na Indijskom potkontinentu i Tobe skoro 4000 kilometara (slika dole). Delovi Malezije su prekriveni naslagama od 9 metara pepela.

Oslobođeno je 10¹⁰ metričkih tona sulforne kiseline koja je izazvala kisele kiše. Vulkanska zima je izazvala globalno smanjivanje temperature za između 3 i 3,5 stepena celzijusa i izazvala je globalno izumiranje vrsta na Zemlji. Mali broj vrsta biljaka i životinja je preživeo u Indoneziji. Najveći broj svega živog tamo došlo je naknadno, posle erupcije.

Poređenja radi, samo je cunami na kraju 2004. godine usmrtio oko 275.000 ljudi. Povišen nivo mora prouzrokovan zemljotresom doneo je nekoliko talasa u trajanju od nekoliko sati. Erupcija kakva će se najverovatnije dogoditi naredni put u narednih 30.000 godina, a možda i već iduće godine, idućeg meseca, trajaće 15 dana, verovatno će uništiti ljudsku civilizaciju i doneće smrt milijardama ljudi.

Sve bi to verovatno moglo da se izbegne drukčijim međuljudskim odnosima. Problem je što je za promenu današnjih brutalnih međuljudskih odnosa potrebno znatno više nego za naseljavanje i najudaljenijih objekata u Sunčevom sistemu.

Makar koliko Stendfordski torus bio i zastrašujući sa stanovišta mogućnosti da u određenom trenutku zbog tehničkog kvara prestane da radi -- ipak je bolje biti živ u njemu nego ispod nekoliko metara pepela ili lave.

Zbogom partije!

U toku je anti-izborna kampanja. Prenosim njihov poziv na bojkot izbora:

Poslednjih šest godina „demokratske vlasti" su dokazale da vitalne probleme ne možemo rešavati u glasačkim kutijama. Lojalnošću MMF-u i Svetskoj banci, „nove vlasti" su ukinule pravo na besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo i socijalna primanja najugroženijim slojevima. Prirodna bogatstva i društvena imovina su stavljeni na prodaju, dok se potrošačkim kreditima i podsticanjem konzumerizma stvara privid „boljeg života".

Mi smatramo da se rešenje nalazi isključivo u direktnom političkom angažmanu ljudi, a ne u posredničkom partijskom sistemu. Tvrdimo da apstinencija od izbora ne mora označavati političku apatiju. Odbijamo lažnu dilemu, nacionalističku i kapitalističku opciju. Odbijamo da biramo između Velike Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, između ubijanja ratom i ubijanja bedom.

Mi biramo: besplatno obrazovanje naspram neobrazovanosti, besplatno zdravstvo naspram umiranja od bolesti, ekonomsku i političku ravnopravnost naspram političko-mafijaške elite, solidarnost umesto konkurencije radi golog preživljavanja…

Predlažemo koncept drugačijeg društva, koje ne počiva na klasnoj, verskoj, rodnoj, etničkoj, seksualnoj ili ma kojoj drugoj diskriminaciji. Solidarno društvo - prožeto je odnosima konkretnih, a ne apstraktnih ljudskih vrednosti i prava, u smislu autentične „politike odozdo", politike ljudi, a ne politike partija !

Raskid sa parlamentarizmom i drugim izlizanim političkim formama, zahteva napuštanje političkih partija, etatizovanih birokratskih sindikata, izmanipulisanih studentskih unija i saveza – na tragu novih oblika udruživanja na ravnopravnim osnovama.

Anti izborna kampanja poručuje:

Ujedinimo se izvan parlamenta i političkih partija, formulišimo konkretne zahteve i planove!

MI kažemo DA: novom, imaginarnom, nezamislivom, nemogućem, pravu na pravo, prijateljstvu u borbi, direktnoj demokratiji, novoj politici ljudi, kolektivu, novom društvenom projektu!

MI kažemo NE: otpuštanjima, tlačenju, političkom ćutanju, cinizmu lišenom odgovornosti, kapitalizmu, rasizmu, homofobiji, svakoj diskriminaciji, medijskom zagađenju, reformističkom "stezanju kaiša", velikoj rasprodaji naših života i prirode!

A VI?

info@stanipanikolektiv.com
queerbeograd@yahoo.co.uk
064/180 69 64

Zalazak Sunca

Do nedelje, 21. januara 2007. važi sledeće: Ko pogodi makar i kontinent na kom je ova fotografija slikana -- dobija pivo.