Samo slobodni izvori

Kako izgleda da ponovo počinjem sa pisanjem nečeg što se može nazvati naučnim radovima, želim ukratko da objasnim svoju ideju da nemam ništa sa zatvorenim izvorima.

Mitovi
Znanje mora biti slobodno. Ne vidim nijedan razlog protiv toga. Strahovi kao što su "šta ako znanje padne u pogrešne ruke" jesu iracionalni zato što, ako govorimo u tom smislu, znanje već jeste u pogrešnim rukama: da je u pravim rukama, ne bi bilo ratova, siromaštva niti mnogih drugih problema savremenog čovečanstva. Ipak za pravljenje puške potrebno je mnogo više od pukog znanja: potreban je ceo industrijskih kompleks.

Sa druge strane, mnoge manipulacije kroz znanu i neznanu istoriju pravljene su upravo zato što znanje nije bilo dostupno javnosti. Postoji toliko mnogo događaja vezanih za to da ne vidim razlog da navodim primere.

A Internet je učinio puno na oslobađanju znanja. U ovom trenutku svi ljudi koji imaju pristup internetu i znaju Engleski jezik u mogućnosti su da pronađu mnoštvo informacija. Ako ih koriste na pravi način, male su šanse da ih neko laže za neku očiglednu stvar.

Tu je i Vikipedija -- sa milion i po članaka na engleskom koji pokrivaju najvažnije delove ljudskog života. Danas su ljudi slobodni da znaju mnogo toga što je samo deset godina ranije bila privilegija onih koji su imali mnogo slobodnog vremena i dobru biblioteku u gradu. Zato se nadam da manipulacije širokih razmera više nisu moguće.

Ignorišite ih!
Ali, to nije kraj borbe za slobodno znanje! Postoji mnoštvo naučnih radova koji se rade van javnosti. Mnoge vrste informacija su dostupne samo malom broju ljudi samo zbog njihovih sebičnih interesa. Ljudi bar moraju da kupe knjigu ili naučni rad da bi saznali nešto. Ali to je bar. Pokušajte da saznate nešto o tome kako vaš mobilni telefon radi. Pokušajte da saznate kakva je tehnologija pravljenja hrane koju jedete. Pokušajte da pronađete kako funkcioniše ma koji drugi potpuno obični proces iz vaše okoline. Bar, ćete morati da provedete puno vremena, iako to nije neophodno.

Danas su uslovi za oslobađanje znanja najbolji no što su ikad bili u poznaoj istoriji. Imamo puno ljudi koji rade zajedno gradeći slobodno znanje. Zahvaljujući Internetu, danas skoro da smo u mogućnosti da ignorišemo neslobodno znanje. I to treba da činimo! Ako ne referišemo na neslobodno znanje, možemo da stvorimo snažan društveni i ekonomski pritisak na ljude koji stvaraju neslobodno znanje. Internet je naša teritorija a oni zavise od Interneta.

Ne čitam knjige niti novine. Čitam samo knjige i vesti na Internetu. Naravno, nisam dogmatičan, ali se ne sećam kada sam poslednji put pročitao knjigu. Ne sećam se ni kada sam poslednji put kupio novine. Ne trebaju mi. I ne osećam se sputanim zbog toga. Imam Internet.

Naravno, pitanje je šta bi bilo da nemam pristup Internetu i šta je sa ljudima koji nemaju pristup Internetu? Ne bih bio u mogućnosti da pristupim slobodnom znanju, kao što ni ljudi koji nemaju pristup Internetu nemaju mogućnost pristupa (makar dobrog) slobodnom znanju. Ali, to je problem koji treba rešavati na druge načine. Jedan od njih je da ljudi koji imaju pristup slobodnom znanju pomognu ljudima koji to nemaju: pa bilo to u svom susedstvu ili na drugoj strani pllanete.

Moguća logička greška?
Ne, ne govorim da treba ingorisati činjenice samo zato što se one nalaze u okviru neslobodnog znanja. Da, znam da velika količina znanja danas nije slobodna. Dakle, da, trebamo koristiti neslobodno znanje kada je to neophodno.

Da, znam da ima dosta naučnika koji nisu u mogućnosti da daju slobodno znanje. Možda bi oni to i hteli, ali ili ne razumeju koncepte slobodnog znanja ili nisu u mogućnosti da znanje načine slobodnim. Ako smo u mogućnosti potrebno je da pokušamo da im objasnimo šta je to slobodno znanje. Upoznao sam dosta naučnika koji su bili oduševljeni kada su pronašli prvo Internet, a onda i Vikipediju. Mnogi od njih žele da učestvuju u stvaranju slobodnog znanja. Dakle, pomozimo im. Nekom u poodmaklom dobu života nije tako lako da nauči nove koncepte. A mlada osoba, čak iako nema tako veliko znanje, naučniku može pomoći u korišćenju računara, Interneta, Vikipedije ili ma čeg drugog što može pomoći u stvaranju slobodnog znanja.

Zaključak
Unutar onog što se može tretirati kao moj naučni rad, neću koristiti neslobodno znanje gdegod je to moguće: Neću koristiti knjigu pod restriktivnim autorskim pravom ako ima knjiga koje nisu pod takvim restrikcijama; neću koristiti periodiku pod restriktivnim autorskim pravom ako mi ne treba. I zovem druge da isto to čine.