Amazon

Amazon je jedna od pojava koje me izuzetno privlače. U suštini, privlače me reke, i velike i male, ali Amazon ima neko svoje posebno mesto. U narednim redovima i narednim nastavcima pokušaću da provedem čitaoce ovog bloga kroz njega, a biću vrlo srećan kada bi to čitanje proizvelo i aktivno učešće u pisanju o Amazonu makar na srpskoj, hrvatskoj i/ili bosanskoj Vikipediji.

Počnimo od sliva Amazona. Da, ništa posebno. Uglavnom smo svi mi gledali slične karte Južne Amerike. Verujem da dosta od onih koji čitaju znaju da prethodni link vodi do Googleovih mapa (i satelitskih snimaka) koje se mogu uvećavati do vrlo krupnih razmera.

Kako na Vikipediji kažu, Amazon je najveća i najobimnija reka na svetu. Izvire u Nevado Mismiju na peruanskom delu Anda na nadmorskoj visini od 5597 metara i nalazi se na koordinatama 15°31′31″J, 71°41′27″Z. Njegov sliv se nalazi u Brazilu, Peruu, Boliviji, Kolumbiji i Ekvadoru, dugačak je 61516km.

A pre nego što u narednim nastavcima počnem detaljno da opisujem njegovu geografiju, floru i faunu, prvo ću opisati ono zbog čega sam oduševljen Amazonom.

Počeću od kraja. Amazon je na svom ušću širok 300km. Pogledajte ovu Nasinu fotografiju koja ga hvata od severa ka jugu. Kada su prvi Evropljani stigli do ušća i ušli u Amazon, mislili su da se nalaze između dva kontinenta koje deli širok moreuz.

Amazon je, inače, odgovoran za jednu petinu slatke vode koja se uliva u okeane. Stotine kilometara od ušća Amazona, Atlantski okean je i dalje značajno nižeg saliniteta. Ni količina mulja koji Amazon donese sa svog toka u Atlantski okean nije zanemarljiva. Na ovom satelitskom snimku se može videti da je voda Atlantskog okeana peščani plićak skoro 100 kilometara pošto se u njega Amazon ulio.

U okviru delte Amazona nalazi se ostrvo Maraho, koje je skoro tri puta veće od Crne Gore.

Standardni tok Amazona je širok između kilometra i po i deset kilometara. Poređenja radi, Sava je na ušću široka oko 300 metara, dok je Dunav kod Pančevačkog mosta širok skoro 800 metara. Preko toga, Amazon plavi okolne predele na nekim mestima i po 20-30 kilometara, kada je njegova prosečna dubina oko 40 metara (dubina Save kod ušća je oko 8-9 metara, a dubina Dunava kod beograda oko 10-12 metara).

I, naravno, tu je i Amazonska prašuma, koja usisava izuzetno velike količine ugljen-dioksida. Njeno očuvanje je od vitalnog značaja za postojanje ljudi na Zemlji.