Inomad

Inomad je kovanica koju sam napravio od reči "Internet" i "nomad". Inomad je ona osoba koja živi na Internetu na nomadski način. U ovom trenutku mali broj ljudi bi mogli da zadovolje uslove, ali ne sumnjam da će u budućnosti biti sve više inomada.

Četiri uslova

Četiri uslova za inomada su:

1. Inomad treba da živi isključivo od sredstava dobijenih putem Interneta i radeći na Internetu.
2. Inomad ne sme da ima bitne podatke samo na jednom računaru.
3. Inomad mora biti nezavisan.
4. Život inomada je javan osim ako to nije u suprotnosti s njegovom ličnom bezbednošću.
   

Prvi uslov

Prvi uslov je jasan. On podrazumeva da inomad mora da živi isključivo od rada na Internetu.

Drugi uslov

Drugi uslov je složeniji, a može se opisati kroz sledeća objašnjenja:

• Načelno, inomad, kao i svaki nomad, ne bi trebalo da ima išta u vlasništvu. Ipak, to je teško moguće ako mora da živi od visoke tehnologije koja podrazumeva da je stalno na Internetu.
• S druge strane, posedovanje ma čega opipljivog će u svetu inomada biti beznačajno. Posedovanje će se isključivo odnositi na podatke, odnosno, nešto što se može tretirati kao produžetak ljudskog mozga. U tom smislu, inomadu se ne može zabraniti posedovanje podataka.
• Ono što jeste nužan uslov za inomada jeste nevezivanje svojih podataka za jedan računar. Tako je prihvatljivo da koristi npr. svoj računar za čitanje pošte, ali nije prihvatljivo da mu pošta stiže isključivo na njegov računar. On mora biti u stanju da pročita svoju poštu sa ma kog računara na Internetu.
• Drugim rečima, inomad ne sme da pohranjuje svoje podatke samo na jednom mestu, što znači da mu je svejedno hoće li koristiti svoj uređaj ili uređaj nekog drugog.

Treći uslov

Inomad mora biti nezavisan. To podrazumeva da se nikako ne sme vezati za jedan kanal komunikacije. Kanal komunikacije označava ma šta čime se inomad bavi, bilo to na Internetu, bilo to u životu van Interneta.

Četvrti uslov

Život inomada mora biti javan.

• To je, pre svega, psihološka kategorija.
• Svako delo koje inomad učini mora biti njemu prihvatljiva i dela se ne sme stideti.
• U idealnom društvu svako inomadovo delo mora biti i javno dostupno.
• Naravno, jasno je da u svakom savremenom društvu postoje zabrane koje su često nerazumne, pa bilo one implicitne ili zakonske.
• Stoga inomad mora voditi računa o svojoj bezbednosti.
• Ipak, svaka delo za koje inomad neće snositi posledice po svoju bezbednost, mora biti i javno dostupno.
• Inomad mora rešiti svoje lične probleme i probleme u odnosu s ljudima iz njegove okoline tako da je inomadov način života bude prihvatljiv i njemu i ljudima iz njegove okoline. Naravno, koliko god da je to moguće.

U traganju za formom sajta, prvi deo

Danas sam počeo (po ko zna koji put) da pravim svoj sajt. Ako me volja posluži, verovatno je da ću uskoro imati razrađenu formu za stvaranje složenog sajta korišćenjem različitih besplatnih usluga širom Interneta.

Ova priča verovatno nikad neće biti završena; štaviše, neće dobiti ni ma kakve šire konture u ovom članku, ali smatram da je važno započeti sa konstrukcijom.

Verovatno je i da nisam prvi kome je ovo palo na pamet, pa ću pokušati narednih dana da iskopam šta su drugi imali da kažu tim povodom.

Ukratko, osoba uklopljena u Internet mora pronaći metod po kome će na istom nomadski živeti. Vezivanje za podatke na ličnom računaru već je postalo prevaziđeno (mada, naravno, veliki broj ljudi upravo to i dalje čini). Ali, vezanost za lični računar samo je jedna od vezanosti.

Sledeći korak je "odvezivanje" od konkretnog medija za komunikaciju. Osoba uklopljena u Internet ne sme robovati nijednoj vrsti komunikacije ponaosob: ne sme biti vezana samo za forum, samo za blog, samo za email, samo za čet. Ne sme biti vezana samo za mailing liste, samo za vikije, samo za CMS-ove ili statičke strane. Osoba uklopljena u Internet mora koristiti sve servise, sve kanale komunikacije. Naravno, svaki kanal u svoju svrhu.

Na kraju, osoba uklopljena u Internet mora voditi računa i o tome da njen rad ne zavisi ni od jednog posrednika uslugama ponaosob. I ne samo to, osoba uklopljena u Internet mora voditi računa i o tome kakva je vlasnička struktura svakog od posrednika ponaosob.

Da, jasno je povezati Blogspot i Google, ali je neophodno tragati dalje za vlasničkom strukturom svakog od drugih servisa. Načelno, Google i Yahoo su tu "najčistiji". Pre ili kasnije se sazna da su to oni po korisničkom nalogu koji se za pristup servisu koristi. S druge strane, važno je ustanoviti na svakom pojedinačnom servisu vlasničku strukturu. Jer, nije dobro zavisiti ni od nekoliko servisa koji su povezani preko značajnih manjinskih vlasnika.

Naravno, ovde postoji niz pitanja na koje nisam odgovorio: Kakvu "nezavisnost" mogu očekivati među velikim korporacijama? Zašto je baš ovo nužni put? Kakve to veze ima sa stvaranjem mog sajta? I tako dalje... Naravno, ostaje tu i razrada konkretnih metoda. Ali, kao što rekoh, o ovome ću neki naredni dan.

Zanimljivi linkovi

Na ovom mestu se nalazi spisak meni zanimljivih linkova koje preporučujem i drugima. Očekujte da spisak linkova vremenom raste. Naravno, u slučaju da imate da dodate neki link ili da na drugi način sugerišete poboljšanju ovog dokumenta, molim vas da mi pošaljete email na adresu millosh@gmail.com.

Anarhizam na našim prostorima

• Anarhija Blok45, http://blok45.dzabalesku.net/
• Anarhosindikalistička inicijativa, http://inicijativa.org/
  
• Kontrapunkt, http://kontra-punkt.info/
• Zluradi Paradi, http://zluradi-paradi.anarhija.org/
  

Anarhiste, aktiviste, računari, Internet

• Blag, (le brixton linux action group), http://blagblagblag.org/ (hvala Ivanu za link!):
• Blasterisk (slobodno telefoniranje za aktiviste): http://blagblagblag.org/BLASTERISK/ (hvala Ivanu za link!)
• Aktivx, https://aktivix.org/ (hvala Ivanu za link!):
• Wiki na engleskom: https://en.wiki.aktivix.org/Main_Page (hvala Ivanu za link!)
• Tachanka: https://www.tachanka.org/ (njihov kolokacioni servis daje prostor Anarhopediji i Anarhiji)
• Seeds for Change, http://seedsforchange.org.uk/ (hvala Ivanu za link!):
• Free Training and Workshops for Grassroots Groups (hvala Ivanu za link!)

Slobodno znanje, slobodna kultura i slobodno društvo

• Anarhopedija, narodna enciklopedija, http://anarchopedia.org/
• na engleskom, http://eng.anarchopedia.org/
• na novoštokavskim standardima, http://nsh.anarchopedia.org/
  
• Slobodna kultura, meta organizacija koja okuplja dvadesetak organizacija sa ciljem promocije slobodne kulture, http://slobodnakultura.org/
  
• Vikipedija, slobodna enciklopedija, http://wikipedia.org/
  
• na bosanskom, http://bs.wikipedia.org/
  
• na engleskom, http://en.wikipedia.org/
  
• na srpskom, http://sr.wikipedia.org/
  
• na hrvatskom, http://hr.wikipedia.org/

Nauka i tehnologija

• Naučnici sa MIT-a pronalaze način kako da električnu energiju prenose bežičnim putem, http://en.wikinews.org/wiki/MIT_researchers_invent_way_to_transfer_electricity_wirelessly . Bilo bi interesantno saznati šta je to tačno Tesla radio tim povodom.
  

Računari i Internet

• Kako namestiti različite programe da vam sa GNU/Linuxa koriste proxy, http://wiki.noreply.org/noreply/TheOnionRouter/TorifyHOWTO. Upravo mi je bilo neophodno da to uradim jer za pristup Internetu od kuće upravo koristim proksi. Manje-više, ove stvari su mi poznate sa drugih strana, ali je dokument izuzetno koristan u prikazivanju manje upućenima šta je i gde sve potrebno za nameštanje programa da koriste proksi server. Takođe, i upućenijima može biti vrlo dobra referenca. Imajte na umu da je ovo u nekim slučajevima, ipak, samo štur opis bez detalja i da će vam biti potrebno da pročitate dodatnu dokumentaciju (uzmimo, kod wget-a se ne pominje i npr. https_proxy). Ali, u svakom slučaju, dokument će vam dati osnovne principe nameštanja.

Tebe i mene

Prema poslednjim informacijama Crna Gora je dobila domen .ME a Srbija je dobila dvoslovni ISO kod SP, što u slučaju Srbije ne znači ništa kada je internet domen u pitanju, ali ceo ovaj događaj otvara neka stara-nova pitanja.

Treba, naravno, razlikovati internet domen za državu od dvoslovnog ISO koda za državu i treba, naravno, razlikovati ISO kodove koji se dodeljuju jezicima i ISO kodove koji se dodeljuju državama.

Sve to može biti isto (slučaj je npr. hrvatski jezik, hrvatski domen i dvoslovni iso kod za Hrvatsku -- svi su HR), ali i ne mora. Štaviše, mnogo je češći slučaj da se to ne dešava jer su u svetu mnogo češće situacije u kojima je u više država standardan jedan jezik (Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države; Libija, Egipat, Saudijska Arabija; Brazil, Portugalija; Španija, Kolumbija, Filipini itd.), u kojima se teško može reći da postoji jedan dominantan jezik (Papua Nova Gvineja, Indija, Nigerija, Južnoafrička Republika), u kojima se ime države i ime jezika razlikuju (Izrael, Avganistan, Pakistan); pa, onda, postoji problem mala bara puno ajkula -- ne mogu svi dobiti idealni dvoslovni kod -- a institucije koje vode Internet i ISO su različite, pa svako rešava probleme kako smatra da je najbolje...

A kako se internet domeni ne oduzimaju tako lako i kako se ne tiču samo službenih knjiga (za razliku od ISO standarda), na Internetu važi i pravilo ko pre devojci, njegova je. Tako se dešavalo i to da mnoge zemlje nisu uspele da dobiju "lepe skraćenice". Čak je i Švedska morala da se zadovolji sa .SE jer je .SV (na Švedskom se ime te zemlje piše Svenska) uzeo El Salvador. Slovenija je morala da se zadovolji sa .SI, jer je vrlo kasno tražila domen: .SL je za Sijera Leone, .SO je za Somaliju, .SV je za El Salvador, .SE je za Švedsku, .SN je za Senegal; a Bosna i Hercegovina sa .BA.

Takođe, ima i drugih skraćenica koje dodeljuju druge institucije i koje ne moraju biti u saglasnosti ni sa ISO kodom ni sa internet domenom (oznake država na kolima i u drugim vidovima saobraćaja; oznake država na sportskim takmičenjima i sl.)

Ipak, i ISO i internet institucije koriste načelno princip početnih slova latiničkog ispisa imena jezika ili države na tom jeziku. Tako hrvatski jezik nije dobio skraćenicu CR, nego HR i sl. Takođe, treba imati na umu i da su internet institucije fleksibilnije od ISO-a, pa će delimično dozvoliti izvoljevanje državnih institucija ili odgovornih osoba i odstupiti od striktnih pravila, pa je tako SFRJ dobila domen .YU umesto očekivanog .JU.

Jer, fenije je uzeti domen na engleskom jeziku, iako su čak i ako običaji predlažu uzimanje domena na lokalnom jeziku. Iako, da podsetim, na svim zvaničnim jezicima Jugoslavija se pisala upravo tako.

To me podseća i na nacionalističku euforiju s početka devedesetih: Delile su se državne oznake za automobile na kojima je pisalo SER. Iako je to bila potpuno neformalna akcija, iako niko od zvaničnih organa nije tražio auto-oznaku, ipak je bilo fensije to napisati početnim slovima engleskog jezika.

Nego, da se vratim na domene. Moram priznati da su me Crnogorci prijatno iznenadili. Mada je opet pitanje koliko su to stvarno nameravali, a koliko im je, opet, fensije bilo da imaju skraćenicu zasnovanu na engleskoj ortografiji, a možda je bila i samo inercija.

Pre koju godinu proveravao sam koje bi domene mogla Crna Gora da ima. Kao i po pitanju slova S, i na slovu M je vrlo gusto. Makao ima domen .MO, Mongolija ima domen .MN, Malta ima domen .MT, Madagaskar ima domen .MG, a Mauritanija ima domen .MR. Jedini slobodan domen koji bi mogao da se izvuče iz imena Montenegro bio je .ME. Tada to nisam primetio, jer mi je delovalo nebulozno. Čak je i .CG zaouzeto, jer pripada Republici Kongo; a zauzeti su i svi domeni koji počinju na C, a da se tiču imena Crna Gora. Tako je Crnoj Gori ostao domen .ME.

Srbija je, naravno, bila u sličnoj situaciji kao i Crna Gora. Ipak, postojala je neka tradicija, pa je zato i dobila domen .SP. Ali, kako je tekla priča:

Najlogičniji domen, domen .SR, zauzeo je Surinam, pošto Rusija i dalje drži domen .SU koji pripada Sovjetskom Savezu. Za razliku od domena .CS koji je pripadao Čehoslovačkoj, i domen .SU i domen .SR se koriste. Tako nije bilo moguće odjednom napraviti premetačinu.

Za dvoslovni ISO kod i internet domen kružili su različiti predlozi. Predlog državnih organa bio je .RS, dok su se javljali predlozi .SX, .SS i .CP. Onaj srednji je baš neprijatan, prvi bi bio vrlo isplativ, a drugi je duhovit. Lično sam bio za to da domen bude .CP, ali sam se kasnije premišljao i shvatio da je isplativije imati domen .SX.

Dobijeni kod SP nije nov. Korišćen je kao sekundarni dvoslovni kod za srpski jezik (kad se htelo definisati da li je nešto pisano ćirilicom ili latinicom; pa sr SR koristio za jedno pismo a SP za drugo, bez neke konzistentnosti).

Ali, ono što je i glavni povod za ceo ovaj poduži uvod jesu upravo mogućnosti koje pružaju domeni .YU i .ME i koji je mogao da pruža domen .SX.

Kada bi bilo pameti i dobre organizovanosti, prodaja domena i u Srbiji i u Crnoj Gori bila bi jedna od bitnih privrednih grana. Sigurno je da bi ti domeni mogli dobrano da hrane razvoj IT-a u Srbiji, a mislim da Crnogorci ne bi morali ni da se bave turizmom, jer bi prodaja internet domena omogućavala potpuno pristojan život svim građanima Crne Gore.

Porno sajtovi i sajtovi za zakazivanje viđanja su najunosniji biznis na Internetu. Nijedan sajt van te sfere ne može da se meri posećenošću i protokom koji ostvaruju sajtovi iz te sfere. To znači i da su poželjni domeni na engleskom jeziku izuzetno vredni.

U nezvaničnom razgovoru sa visokim zvaničnikom jedne od važnih organizacija koje vode Internet dobio sam procenu da bi domen fuck.yu mogao da se proda za 5 miliona dolara. Verujem da bi sličnu cifru, ako ne i veću, mogao da obezbedi i domen fuck.me. Pritom, postoji i godišnja renta koja bi na toj klasi poddomenima mogla da ide i na 1000 dolara. A postoji toliko glagola koji se mogu staviti ispred .yu i .me, da bi se sigurno moglo sakupiti 1000 domena čija bi ukupna godišnja renta mogla biti milion dolara.

Prodaja domena bi se mogla organizovati putem licitacija. Domeni ne bi trebalo da se nađu u slobodnoj prodaji, već bi se prijave za licitacije najavljivale mesec dana unapred i trajale bi mesec dana. Takođe, ne bi trebalo prodavati više od 10 domena mesečno. Trebalo bi napraviti takvu atmosferu putem globalnih medija -- da ti domeni postignu najvišu moguću cenu.

Ali, sve ovo se tiče Crne Gore i Srbije i uvek će se naći tu dve vrste ljudi: oni kojima je prodavanje takvih domena skaredno i oni kojima to nije skaredno, ali nikako nemaju nameru da dobijeni novac ulože u razvoj društva. Nažalost, to nije nikakvo moje nagađanje, već sam što lično, što na osnovu javnih proglasa vrlo jasno mogao da vidim da su upravo najglasnija ova dva tabora.

Na kraju, moram reći da sam sebi postavljao pitanje zašto uopšte ovo pišem. Mogućnost da se domeni prodaju i da taj novac bude uložen u razvoj društva je mizerna. Ipak, čini mi se da treba naznačiti javnosti kakvi su potencijali domena koje poseduju države u kojima živimo.