Studentski protest u toku, Vikipedijanski sastanak u decembru

(Ovaj post predstavlja sadržaj emaila sa liste na koju se možete priključiti ukucavši svoju adresu u polje sa desne strane ili tako što mi pošaljete email na adresu millosh@gmail.com.)

Evo i ovonedeljnog maila. Ubuduće ću kratke naznake objavljivati na svom blogu (možda i rekativiram svoj sajt, ali o tome ćete biti naknadno obavešteni). Ponoviću da svako od vas može da mi pošalje svoje najave ili ono čime se bavi, što ću staviti u poglavlje "Šta rade ljudi oko mene".

Događaji u najavi

• 7. decembra biće tribina "Anarhizam i marksizam" iz ciklusa Razgovori o anarhizmu. O tribini možete više saznati na adresi http://glp.anarhija.org/ .
• Regionalni sastanak Vikipedijanaca bice 16. i 17. decembra u Domu omladine Beograda. Planiramo video konferencije sa Poljskom, Svajcarskom, verovatno i Italijom. Možda još neko uleti u to. Predstaviće se vikipedijanske zajednice iz Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Nemačke, Holandije, Francuske. Doći će nam najverovatnije i predsednica borda Zaduzbine, Florans.
  

Šta radim

• Objavio sam dokument "Zanimljivi linkovi" na svom blogu. U tamošnjoj verziji dokument možete videti na adresi: http://loshmir.blogspot.com/2006/11/zanimljivi-linkovi.html . Kao što sam prethodni put i rekao, dokument će vremenom rasti. Na strani http://groups-beta.google.com/group/loshmir/web/zanimljivi-linkovi možete videti kako dokument raste, s tim što ću vas u delu "Zanimljivosti" obavestavati o tome sta je dodato u tom dokumentu od prošlog maila. Na blogu ću osvežavati dokument s vremena na vreme.
• Ono sa Google adsense programom je zabavno. Zaradio sam još $1,20 i to baš u prošli petak, kada sam poslao prvi mail u kome sam to i opisao. Zanimljivo je da sam sav novac do sada zaradio isključivo na osnovu svog ličnost sajta na engleskom (htttp://milosrancic.blogspot.com/), koji ima samo jedan članak, a nijedan cent na osnovu bloga o jezicima (http://languagesontheearth.blogspot.com/) koji sam znatno više reklamirao nego svoj lični sajt. Drugim rečima, to radi, ali treba još ući u detalje... Kao što rekoh, pomoći ću svakom ko želi time da se bavi.

Šta rade ljudi oko mene

• Studentski protest poprima sve veće dimenzije, okupiran je Filozofski fakultet, mediji uglavnom ćute o tome, a vlasti su počele da popuštaju. Studenti na fakultetima noće, a Čeda Jovanović se pojavio na fakultetu i pored striktne zabrane da političari ulaze na fakultet. Naravno, sa sve obezbeđenjem, kao što se i patetično krio iza svog deteta koje je izlagao opasnosti dovođenjem u ne tako bezazlenu situaciju. Nadam se da na ovoj listi nema onih koji će glasati za tu budalu. (Da se razumemo, ja ne glasam, ali za one koji baš moraju da glasaju: trudite se da ne dođete u situaciju u kojoj ćete se blamirati pred svojim unucima.) Više o protestu možete saznati na adresi http://protest.zbrka.net/ .
• Aleksa izdao jos jednu knjigu, ovog puta u pitanju je drugo izdanje knjige Gi Debora "Drustvo spektakla". Njegov email možete videti na strani http://groups-beta.google.com/group/loshmir/web/anarhija-blok45-gi-debor-drustvo-spektakla. Knjigu, naravno, možete dobiti za džabe. Dovoljno je da odete u knjižaru Beopolis, u prizemlju Doma omladine Beograda. Ako ne živite u Beogradu, javite se Aleksi na aleksa.golijanin@gmail.com.
• Od 20. do 26. decembra u Domu omladine Beograda održan je Beokon, festival naučne fantastike. Bilo je lepo, iako sam uspeo da stignem samo na poslednji dan.
• 22. novembra 2006. na Telfrou (http://www.telfor.org.yu/) Đordje Stakić, Srđan Vesić i Filip Maljković predstavili Vikipediju. Dokument u PDF obliku možete preuzeti sa adrese http://www.telfor.org.yu/Radovi/01_PU_17.pdf. Ako želite da stupite s nekim od njih u kontakt, javite mi.
• Tokom Telfora žtand imala i ekipa iz BGWirelessa (http://www.bgwireless.net/). Preporučujem vam da se uključite u njihovu mrežu i time u velikom luku zaobiđete klasične korporacijske smicalice prilikom dobijanja interneta i umrežavanja sa komšilukom. Mogu vas i lično povezati sa njima. Ako niste iz Beograda, verujem da će neko od njih moći da vas poveže sa zajednicom u vašem kraju.
• 24. novembra 2006. na engleskoj Vikipediji izabrani članak je bio članak o Beogradu. Goran Obradović, Nikola Smolenski i Marko Kalinić su sastavili izjavu za štampu, a ja ga prosledio medijima. Izjavu možete videti na adresi: http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikimediascg-info/2006-November/000005.html . Ako taj email niste primili, a želite da budete na našoj listi vrlo slabe frekvencije (u ovom trenutku nekoliko mailova godišnje, ali treba računati na jedan mail nedeljno), javite mi i staviću vas na listu.
• 25. novembra 2006. u organizaciji Žena na delu (http://www.zenenadelu.org.yu/) održan performans na Trgu Republike pod nazivom "Vidite li nasilje nad ženama?"
  

Zanimljivosti

• Naučnici sa MIT-a pronalaze način kako da električnu energiju prenose bežičnim putem, http://en.wikinews.org/wiki/MIT_researchers_invent_way_to_transfer_electricity_wirelessly . Bilo bi interesantno saznati šta je to tačno Tesla radio tim povodom.
• Preuzmite Google Earth (http://google.com/earth/). Da, jasno mi je da zvučim kao promoter jedne kompanije, ali je ovo nešto što svakako ima budućnost. Tačnije, što nam neke naučnofantastične priče donosi upravo ovde. Primetite da, za razliku od Google Mapa (http://maps.google.com/) Google Earth ima i mogućnost prelaska u treću dimenziju. Iako npr. Beograd nije obrađen kad su zgrade u pitanju, kao i sve što je obrađeno na tom nivou, ima vrlo lepo urađen reljef. Možete otići lepo do otprilike Muzeja savremene umetnosti sa novobeogradske strane (blizu Ušća) i onda baciti pogled ka Kalemegdanu i tamo ćete videti sve osim zgrada: vrlo karakteristično kalemegdansko brdo. Da biste shvatili o cemu pricam, pogledajte slike: http://groups-beta.google.com/group/loshmir/web/usce+1.jpg i http://groups-beta.google.com/group/loshmir/web/usce+2.jpg.
• Sećate li se "cigareta sa karbonom" i onih "koje su posebno loše za trudnice", odnosno kako su neki ljudi kupovali isključivo "cigarete bez karbona" ili čak isključivo "cigarete sa karbonom", a neke trudnice izbegavale samo one pakle na kojima je bilo napisano da su štetne za trudnice? Pa, ima i nešto gorih stvari od toga. Pogledajte članke: http://en.wikipedia.org/wiki/Fan_death i http://en.wikipedia.org/wiki/Penis_panic .
• Hrvati se informišu preko Interneta. Lično smatram to izuzetno dobrim za hrvatsko društvo, jer to znači da je propaganda putem klasičnih elektronskih i štampanih medija u posustajanju: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=17&nav_category=167&nav_id=220335 .

Horor

• Niko od nas koji smo na ovoj listi nismo u baš tako beznadežnim situacijama. Ipak, *u Srbiji* ima ljudi koji su stigli dotle da ne vide drugi izlaz nego da se ubiju pošto dobiju otkaz. Klasično za B92, ovo je otvoreno kao priča, a potencira se licemerni odgovor u kome se sve svodi na "odgovarajući pristup" osobi kojoj se uručuje otkaz. Otkazi odnose živote: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=21&nav_category=12&nav_id=220713.
• A, kao odgovor, koji dan kasnije, B92 nam nudi jednu drugu vrstu horora. Kažu da nam je potreban "korporativni trening timskog duha": http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=11&dd=24&nav_category=12&nav_id=221255.
• Pojedine novinare, ako ništa drugo, treba izopštiti iz društva: http://en.wikinews.org/wiki/Family_sues_CNN%27s_Nancy_Grace_after_%27heated_debate%27
• Uče nas kako sistem, zapravo, valja, samo smo mi lenji. Poželjno je krompir vaditi ručno, kao što ni mlinovima nije potrebna ni voda, ni vetar, već su samo ruke dovoljne: http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=221386.

Šta se dešava sa mnom

• Uglavnom ono šta radim. Nemam šta da izdvojim ni ovog puta. Verovatno je da ću ovu rubriku izbaciti ako budem shvatio da nemam šta da napišem ni sledeći put :)

Čemu sluze novinari?

Postoje novinari koji su odgovorni ljudi. Iz ličnog iskustva znam da su oni drugi vrlo česti. Evo jednog takvog slučaja.

Zanimljivi linkovi

Na ovom mestu se nalazi spisak meni zanimljivih linkova koje preporučujem i drugima. Očekujte da spisak linkova vremenom raste. Naravno, u slučaju da imate da dodate neki link ili da na drugi način sugerišete poboljšanju ovog dokumenta, molim vas da mi pošaljete email na adresu millosh@gmail.com.

Anarhizam na našim prostorima

• Anarhija Blok45, http://blok45.dzabalesku.net/
• Anarhosindikalistička inicijativa, http://inicijativa.org/
  
• Kontrapunkt, http://kontra-punkt.info/
• Zluradi Paradi, http://zluradi-paradi.anarhija.org/
  

Anarhiste, aktiviste, računari, Internet

• Blag, (le brixton linux action group), http://blagblagblag.org/ (hvala Ivanu za link!):
• Blasterisk (slobodno telefoniranje za aktiviste): http://blagblagblag.org/BLASTERISK/ (hvala Ivanu za link!)
• Aktivx, https://aktivix.org/ (hvala Ivanu za link!):
• Wiki na engleskom: https://en.wiki.aktivix.org/Main_Page (hvala Ivanu za link!)
• Tachanka: https://www.tachanka.org/ (njihov kolokacioni servis daje prostor Anarhopediji i Anarhiji)
• Seeds for Change, http://seedsforchange.org.uk/ (hvala Ivanu za link!):
• Free Training and Workshops for Grassroots Groups (hvala Ivanu za link!)

Slobodno znanje, slobodna kultura i slobodno društvo

• Anarhopedija, narodna enciklopedija, http://anarchopedia.org/
• na engleskom, http://eng.anarchopedia.org/
• na novoštokavskim standardima, http://nsh.anarchopedia.org/
  
• Slobodna kultura, meta organizacija koja okuplja dvadesetak organizacija sa ciljem promocije slobodne kulture, http://slobodnakultura.org/
  
• Vikipedija, slobodna enciklopedija, http://wikipedia.org/
  
• na bosanskom, http://bs.wikipedia.org/
  
• na engleskom, http://en.wikipedia.org/
  
• na srpskom, http://sr.wikipedia.org/
  
• na hrvatskom, http://hr.wikipedia.org/

Nauka i tehnologija

• Naučnici sa MIT-a pronalaze način kako da električnu energiju prenose bežičnim putem, http://en.wikinews.org/wiki/MIT_researchers_invent_way_to_transfer_electricity_wirelessly . Bilo bi interesantno saznati šta je to tačno Tesla radio tim povodom.
  

Računari i Internet

• Kako namestiti različite programe da vam sa GNU/Linuxa koriste proxy, http://wiki.noreply.org/noreply/TheOnionRouter/TorifyHOWTO. Upravo mi je bilo neophodno da to uradim jer za pristup Internetu od kuće upravo koristim proksi. Manje-više, ove stvari su mi poznate sa drugih strana, ali je dokument izuzetno koristan u prikazivanju manje upućenima šta je i gde sve potrebno za nameštanje programa da koriste proksi server. Takođe, i upućenijima može biti vrlo dobra referenca. Imajte na umu da je ovo u nekim slučajevima, ipak, samo štur opis bez detalja i da će vam biti potrebno da pročitate dodatnu dokumentaciju (uzmimo, kod wget-a se ne pominje i npr. https_proxy). Ali, u svakom slučaju, dokument će vam dati osnovne principe nameštanja.

Kompromitovanje jedne vikipedijanske zajednice

Ono što sam još pre neku godinu pretpostavio da će se dogoditi na Vikipediji, upravo se događa. Na našu sreću, glavni akteri nismo mi, iz južnoslovenskog dela Balkana, već bliski nam komšiluk.

Pre ili kasnije, bilo je očigledno, globalna vikipedijanska zajednica će se konstituisati u globalni kulturni pokret. Ovi dani su upravo vreme kada se to događa. Konstituisanje globalne zajednice podrazumeva i stvaranje mehanizama za rešavanje "lokalnih" i "regionalnih" problema od strane globalne zajednice kada za to ne postoji spremnost konkretne zajednice ili više konkretnih zajednica. U ovom trenutku za to ne postoje mehanizmi, ali je očgiledno da se počinju stvarati.

U ovom trenutku, dobro konstituisana zajednica unutar vikipedijanskih odnosa ima ne samo pravo da raspolaže resursima svojih projekata, već predstavlja i određenu političku snagu u globalnim vikipedijanskim odnosima. Do skora je to bilo neprikosnoveno, ali je očigledno da se stvari upravo ovih dana menjaju.

Za one koji nisu upućeni, Rumuni i Moldavci imaju sličan odnos kao Srbi i Crnogorci, sa izvesnim varijacijama koje se ogledaju u tome da je u Moldaviji unitaristički blok ipak jači nego u Crnoj Gori. Tako je Akademija nauka Moldavije rekla da je jedini jezik kojim Moldavci govore, zapravo, rumunski, a ne moldavski jezik; u Moldaviji je odbačena ćirilica i njen znatno fonološkiji pravopis u odnosu na rumunski.

Ipak, bilo bi previše jednostavno kada bi se na tome završilo. Postoji i Pridnjestovlje ili Transnitrija. U pitanju je ocepljeni deo Moldavije sa leve strane reke Dnjestar i okružena je ostatkom Moldavije i Ukrajinom. Nisam previše upućen u tu problematiku, ali je očigledno da tamo ima po, otprilike, 30% Rusa, 30% Ukrajinaca i 30% Moldavaca. Da li to tamošnji Moldavci žele ili ne, ali zvanični pravopis u Pridnjestovlju je onaj ćirilički.

Jedan mladi Amerikanac (ima 16-17 godina), Mark Vilijamson, poznat našim zajednicama po neslanoj šali podrške stvaranju zlatiborske Vikipedije (jednom ću o ovom fenomenu detaljnije), ovog puta se nije neslano šalio i svojom upornošću je uspeo da skrene pažnju globalnoj zajednici na vrlo bahato ponašanje rumunskih Vikipedijanaca u odnosu na moldavsku Vikipediju , koju gotovo niko tada nije uređivao.

Da o nekim stvarima nema glasanja, pokazao je upravo taj slučaj. Lično sam preporučio nekoliko puta da se napravi softversko prevođenje iz moldavske ćirilice u rumunsku latinicu, ali čak i rumunski Vikipedijanci najotvorenijeg uma jednostavno kao da zaboravljaju da se softver može menjati. Da ne pričam o ostalima: malo ih je bilo koji čak i tu ideju nisu dočekali na nož. Po najvećem broju njih, Vikipedija na moldavskoj ćirilici ne sme postojati.

Pritom, upravo je zajednica sa rumusnke Vikipedije uzela sebi za pravo da odlučuje o tome šta će se dešavati sa drugom Vikipedijom. Ustanovili su pravila kao što su "o zatvaranju moldavske Vikipedije mogu glasati samo saradnici moldavske [koji gotovo da ne postoje] i rumunske Vikipedije" i sl. Još kad bi ostali sisali vesla...

Na osnovu svih tih događaja, slučaj moldavske Vikipedije i zajednice sa rumunske Vikipedije postaće nesumnjivo presedan na osnovu kog će se rešavati budući slučaji. Makar koliko bilo jasno o kakvom se ponašanju radi (npr. dva [prvo i drugo] od brojnih vandalizovanja Glavne strane moldavske Vikipedije; primetite da je drugi vandalizam napravio saradnik sa administratorskim privilegijama koji je 16. novembra 2006. beskonačno blokiran od strane francuskog stjuarda Jana), vrlo dugo je najveći deo zajednice to samo posmatrao. Rumunska vikipedijanska zajednica je bila dovoljno istrajna u vandalizovanju moldavske Vikipedije, da je to, konačno, ovih dana dalo rezultate u reorganizaciji globalne zajednice i stvaranju presedana na osnovu kog će se rešavati opstrukcije u kojima učestvuju cele zajednice.

Još od kada sam sredinom 2004. godine počeo da radim na srpskoj Vikipediji, bilo je jasno da će doći vreme kada će se kad-tad početi sa rešavanjem takvih problema. I ono što smatram svojim velikim uspehom u gradnji Vikipedije jeste da, kako stvari stoje, u takvu poziciju neće stići ni srpska ni hrvatska vikipedijanska zajednica. Radili smo na tome dve i po godine i uspeli.

A rumunska vikipedijanska zajednica je do te mere iskompromitovana -- da je sada upitno i hoće li se moldavska Vikipedija uopšte spajati sa rumunskom, pa makar i sada pristali na konverziju sa ravnopravnim učešćem obe ortografije.

Samo slobodni izvori

Kako izgleda da ponovo počinjem sa pisanjem nečeg što se može nazvati naučnim radovima, želim ukratko da objasnim svoju ideju da nemam ništa sa zatvorenim izvorima.

Mitovi
Znanje mora biti slobodno. Ne vidim nijedan razlog protiv toga. Strahovi kao što su "šta ako znanje padne u pogrešne ruke" jesu iracionalni zato što, ako govorimo u tom smislu, znanje već jeste u pogrešnim rukama: da je u pravim rukama, ne bi bilo ratova, siromaštva niti mnogih drugih problema savremenog čovečanstva. Ipak za pravljenje puške potrebno je mnogo više od pukog znanja: potreban je ceo industrijskih kompleks.

Sa druge strane, mnoge manipulacije kroz znanu i neznanu istoriju pravljene su upravo zato što znanje nije bilo dostupno javnosti. Postoji toliko mnogo događaja vezanih za to da ne vidim razlog da navodim primere.

A Internet je učinio puno na oslobađanju znanja. U ovom trenutku svi ljudi koji imaju pristup internetu i znaju Engleski jezik u mogućnosti su da pronađu mnoštvo informacija. Ako ih koriste na pravi način, male su šanse da ih neko laže za neku očiglednu stvar.

Tu je i Vikipedija -- sa milion i po članaka na engleskom koji pokrivaju najvažnije delove ljudskog života. Danas su ljudi slobodni da znaju mnogo toga što je samo deset godina ranije bila privilegija onih koji su imali mnogo slobodnog vremena i dobru biblioteku u gradu. Zato se nadam da manipulacije širokih razmera više nisu moguće.

Ignorišite ih!
Ali, to nije kraj borbe za slobodno znanje! Postoji mnoštvo naučnih radova koji se rade van javnosti. Mnoge vrste informacija su dostupne samo malom broju ljudi samo zbog njihovih sebičnih interesa. Ljudi bar moraju da kupe knjigu ili naučni rad da bi saznali nešto. Ali to je bar. Pokušajte da saznate nešto o tome kako vaš mobilni telefon radi. Pokušajte da saznate kakva je tehnologija pravljenja hrane koju jedete. Pokušajte da pronađete kako funkcioniše ma koji drugi potpuno obični proces iz vaše okoline. Bar, ćete morati da provedete puno vremena, iako to nije neophodno.

Danas su uslovi za oslobađanje znanja najbolji no što su ikad bili u poznaoj istoriji. Imamo puno ljudi koji rade zajedno gradeći slobodno znanje. Zahvaljujući Internetu, danas skoro da smo u mogućnosti da ignorišemo neslobodno znanje. I to treba da činimo! Ako ne referišemo na neslobodno znanje, možemo da stvorimo snažan društveni i ekonomski pritisak na ljude koji stvaraju neslobodno znanje. Internet je naša teritorija a oni zavise od Interneta.

Ne čitam knjige niti novine. Čitam samo knjige i vesti na Internetu. Naravno, nisam dogmatičan, ali se ne sećam kada sam poslednji put pročitao knjigu. Ne sećam se ni kada sam poslednji put kupio novine. Ne trebaju mi. I ne osećam se sputanim zbog toga. Imam Internet.

Naravno, pitanje je šta bi bilo da nemam pristup Internetu i šta je sa ljudima koji nemaju pristup Internetu? Ne bih bio u mogućnosti da pristupim slobodnom znanju, kao što ni ljudi koji nemaju pristup Internetu nemaju mogućnost pristupa (makar dobrog) slobodnom znanju. Ali, to je problem koji treba rešavati na druge načine. Jedan od njih je da ljudi koji imaju pristup slobodnom znanju pomognu ljudima koji to nemaju: pa bilo to u svom susedstvu ili na drugoj strani pllanete.

Moguća logička greška?
Ne, ne govorim da treba ingorisati činjenice samo zato što se one nalaze u okviru neslobodnog znanja. Da, znam da velika količina znanja danas nije slobodna. Dakle, da, trebamo koristiti neslobodno znanje kada je to neophodno.

Da, znam da ima dosta naučnika koji nisu u mogućnosti da daju slobodno znanje. Možda bi oni to i hteli, ali ili ne razumeju koncepte slobodnog znanja ili nisu u mogućnosti da znanje načine slobodnim. Ako smo u mogućnosti potrebno je da pokušamo da im objasnimo šta je to slobodno znanje. Upoznao sam dosta naučnika koji su bili oduševljeni kada su pronašli prvo Internet, a onda i Vikipediju. Mnogi od njih žele da učestvuju u stvaranju slobodnog znanja. Dakle, pomozimo im. Nekom u poodmaklom dobu života nije tako lako da nauči nove koncepte. A mlada osoba, čak iako nema tako veliko znanje, naučniku može pomoći u korišćenju računara, Interneta, Vikipedije ili ma čeg drugog što može pomoći u stvaranju slobodnog znanja.

Zaključak
Unutar onog što se može tretirati kao moj naučni rad, neću koristiti neslobodno znanje gdegod je to moguće: Neću koristiti knjigu pod restriktivnim autorskim pravom ako ima knjiga koje nisu pod takvim restrikcijama; neću koristiti periodiku pod restriktivnim autorskim pravom ako mi ne treba. I zovem druge da isto to čine.

Stanislav Petrov

(Postoje članci na engleskoj Vikipediji koji me prosto teraju da ih prevedem. Evo jednog o čoveku koji je spasao svet. Članak sam prethodno postavio na srpskoj Vikipediji. Imajte na umu da će neke od veza koje su date prema srpskoj Vikipediji voditi ka praznim člancima.)

Stanislav Jevgafrovič Petrov^[1][2] (rus. Станислав Евграфович Петров, rođen oko 1939) je penzinisani ruski pukovnik koji je 26. septembra 1983. sprečio potencijalni nuklearni rat odbivši da poveruje da su Sjedinjene Američke Države lansirale projektile na Sovjetski Savez, uprkos indikaciji datoj od strane kompjuterizovanog sistema za rana upozorenja.^[3] Pokazalo se kasnije da su sovjetski računarski izveštaji prikazivali grešku i Petrovu je odato priznanje za sprečavanje Trećeg svetskog rata i uništavanje velikog dela Zemlje nuklearnim oružjem. Zbog vojne tajnosti i međunarodne politike, Petrovljeve akcije su držane u tajnosti do 1998. godine.

Ovaj incident spada u jednu od nekoliko odluka visokog rizika koje su napravile strateške nuklearne snage tokom godina Hladnog rata, često u poslednjem minutu, od strane administrativnog osoblja daleko od glavne komande.

Incident iz 1983.

Stanislav Petrov je bio starešina na dužnosti u bunkeru Serpuhov 15 blizu Moskve 26. septembra 1983. godine, u vremenu kada je Hladni rat bio u svom vrhuncu. Petrovljeva odgovornost je bila da nadgleda mrežu satelita za rano upozoravanje i da obavesti nadređene o svakom lansiranom nuklearnom projektilu na Sovjetski Savez. U slučaju takvog napada, strategija Sovjetskog Saveza bila je da odmah pokrene sveobuzvatni nuklearni napad protiv Sjedinjenih Američkih Država, kako je doktrina Uzajamno osigurano uništenje nalagala.

Nešto posle ponoći, u 00:40, računari u bunkeru su da je internkontinentalna balistička raketa lansirana iz SAD prema SSSR-u.^[4] Petrov je smatrao da je računar napravio grešku ne izgleda da bi SAD lansirale samo jednu raketu ako bi napale SSSR; mnogo je verovatnije da bi lansirale veliki broj raketa. Takođe, pouzdanost satelitskog sistema je i ranije bila dovedena u pitanje^[5], pa je uklonio upozorenje kao lažnu uzbunu,^[4] zaključujući da nije bilo lansiranja od strane SAD.

Nedugo zatim, računari su pokazali da je drugi projektil ispaljen, potom treći, četvrti i peti. Petrov je i dalje verovao da računarski sistem greši, ali nije imao druge izvore informacija koji bi potvrdili njegove sumnje. Sovjetski zemaljski radar nije bio u mogućnosti da primeti projektile iza horizonta, a i kada bi radar primetio pretnju, za reakciju bi bilo previše kasno.

Petrovljeva dilema je bila: ako je u pitanju pravi napad, Sovjetski Savez bi bio uništen nuklearnim oružjem bez ikakvog upozorenja ili mogućnosti da odgovori a on ne bi obavio svoju dužnost. Sa druge strane, ako je izveštaj o napadu lažan, onda njegovi pretpostavljeni mogu odlučiti da započnu jednako katastrofičan pravi napad protiv neprijatelja. U oba slučaja milioni ljudi bi poginuli.

Razumevajući da ako je pogrešio, nuklearni projektili bi vrlo skoro počeli da padaju po Sovjetskom Savezu, Petrov je odlučio da veruje svojoj intuiciji i da ustanovi da je sistem davao lažnu uzbunu. Nedugo zatim ispostavilo se da je bio u pravu. Nije bilo dolazećih projektila. Kriza ga je stavila u stanje velikog pritiska i stresa, iako je Petrovljevo suđenje bilo ispravno. Nuklearni rat punih razmera bio je izbegnut.

Posle događaja

Uprkos prevenciji potencijalne nuklearne katastrofe, odbijajući da obavesti svoje pretpostavljene o upozorenjima računarskog sistema, pukovnik Petrov je prekršio svoja naređenja i vojni protokol. Kasnije su ga ispitivali nadređeni o njegovim akcijama tokom događaja, što je dovelo do toga da ga više nisu smatrali pouzdanim vojnim oficirom.

Sovjetska vojska nije kaznila Petrova za njegove akcije, ali ga nije ni nagradila niti mu dala odlikovanja. Njegova akcija je otkrila nesavršenosti sovjetskog vojnog sistema, što je prikazalo njegove pretpostavljene u lošem svetlu. Dobio je negativnu ocenu za loše urađen pisani zadatak i njegova jednom obećavajuća vojna karijera stigla je do kraja. Prekomandovan je na manje poverljiv posao, a potom i penzionisan.

Ovaj incident je prvi put zvanično objavljen tokom devedesetih godina 20. veka u izdanju memoara general pukovnika Jurija Votinceva, nekadašnjeg komandanta Sovjetskih protivvazdušnih raketnih odbrambenih jedinica. Rasprostranjeni medijski izveštaji od tada povećali su javnu zainteresovanost za Petrovljeve akcije.

Petrov je sada penzioner koji provodi svoju penziju u relativnoj bedi u gradu Frjazino.^[6] On kaže da sebe ne posmatra kao heroja za ono što je uradio tog dana. Uprkos tome, 21. maja 2004. organizacija Udruženje svetskih građana iz San Franciska dala je pukovniku Petrovu svoju Nagradu svetskog građanina zajedno sa trofejem i 1000 američkih dolara nagrade za ulogu koju je odigrao u sprečavanju katastrofe.^[7]

U januaru 2006. Petrov je putovao u SAD gde je nagrađen na sastanku Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tada je Udruženje svetskih građana dalo Petrovu i drugu specijalnu Nagradu svetskog građanina.^[8] Taj intervju, zajedno sa drugim događajima tokom Petrovljevog putovanja u SAD biće uključen u dokumentarni film Čovek koji je spasao svet (eng. The Man Who Saved the World^[7], za koji se očekuje da bude objavljen tokom poslednjeg dela 2006. godine.

Događaji iza incidenta

Ova lažna uzbuna se dogodila u vreme zategnutih odnosa između SAD i SSSR. Samo tri nedelje ranije sovjetska vojska je oborila korejski putnički avion koji je povredio sovjetski vazdušni prostor, ubijajući pritom 269 ljudi u avionu,^[9] uključujući mnoge državljane SAD (Let 007 kompanije Korean Air). Prema CNN-u,^[9] KGB je tada poslala poruku operativcima na Zapadu u kojoj ih je upozoravala da se pripreme za mogući nuklearni rat.

U tako napregnutim odnosima između dve supersile u vreme ove lažne uzbune, da je Petrov ustanovio da su podaci o nuklearnom napadu stvarni, uz to da je rukovodstvo SSSR-a prihvatilo to kao činjenicu, nesumnjivo je da bi usledio nuklearni napad velikih razmera na SAD, na šta bi SAD odgovorile istim. Zbog Petrovljeve akcije, svaka mogućnost nuklearnog rata je presečena mnogo pre dolaska u tu fazu.

Skepticizam

Na sam dan Petrovljevog odlikovanja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, Stalna misija Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama je dala izjavu za štampu u kojoj se kaže da jedna osoba nije u stanju da započne ili spreči nuklearni rat: Ne postoje uslovi u kojima bi odluka za upotrebu nuklearnog oružja mogla da bude razmatrana ni u Sovjetskom Savezu (Rusiji) ni u Sjedinjenim Američkim Državama na osnovu podataka iz jednog izvora ili sistema. Da bi se to dogodilo, potvrde moraju stići iz nekoliko sistema: radari na zemlji, sateliti za rano upororavanje, obaveštajni izvori itd."^[10]

Ipak, neki analitičari Hladnog rata postavljaju pitanje da li bi ti protokoli bili striktno sprovedeni u slučaju upozorenja za raketne napade koji su uključivali Stanislava Petrova. Sam Petrov je rekao: Mislim da smo tada bili najbliži nuklearnom ratu izazvanom greškom^[11]

U intervjuu za dokumentarni film Crveno dugme i čovek koji je spasao svet^[4] (eng. The Red Button and the Man Who Saved the World), Petrov kaže: Sve što se dogodilo tog dana nije važno za mene — to je bio moj posao. Ja sam jednostavno radio svoj posao i bio sam prava osoba u pravo vreme; to je sve. Moja potonja žena 10 godina nije znala ništa o tome. 'Pa šta si uradio?' pitala me je. Ništa nisam uradio.

Zanimljivosti

Manje od dva meseca posle događaja iz septembra 1983. ABC TV je u SAD prikazala kontroverzni film Dan posle. Ta je umetnička drama opisivala nuklearni rat između SAD i SSSR-a i kakvi bi efekti bili na porodični život u običnom gradu u SAD. Događaji oko Petrova tada nisu bili poznati javnosti u SAD. Mnogi su ljudi (netačno, ali razumno) verovali da je Kubanska kriza dvadeset godina ranije bila poslednji događaj kada je nuklearni rat bio moguć.

Koincidencija je bila da je film Ratne igre bio je prikazan u SAD tokom juna 1983. Film je opisivao početak mogućeg nuklearnog rata između SAD i SSSR zahvaljujući grešci računara. Možda i najveća koincidencija u tom filmu bila je situacija u kojoj su ljudi koji su rukovodili raketama odbili da da lansiraju odgovarajući napad.

Vidi

• Vasilij Aleksandrovič Arhipov, za još jedno sprečavanje nuklearnog rata tokom Kubanske krize.

Izvori

1. ^ Ovaj članak je izvorno delom zasnovan na članku Brajta Stara Saunda (eng. Bright Star Sound) sa dozvolom da se članak unese pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a. Licencu za slobodnu dokumentaciju GNU-a možete naći u originalu na strani http://www.gnu.org/licenses/fdl.html.
   
2. ^ Članak je preveden sa pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a i izvorno sadrži prevod članka Stanislav Petrov, verzija [1] Licencu za slobodnu dokumentaciju GNU-a možete naći u originalu na strani http://www.gnu.org/licenses/fdl.html.
3. ^ Allan Little. "How I stopped nuclear war", BBC, 21. oktobar 1998..
4. ^ ^{4,0 4,1 4,2} Ewa Pieta. The Red Button & the Man Who Saved the World (Flash). logtv.com. Retrieved on 27. septembar 2006..
5. ^ David Hoffman (10. februar 1999.). I Had A Funny Feeling in My Gut. Washington Post.
6. ^ Ian Thomas. "Stan the Man", Daily Mail, 7. oktobar 1998..
7. ^ ^{7,0 7,1} Stanislav Pretrov Averts a Worldwide Nuclear War. Bright Star Sound. Retrieved on 27. septembar 2006..
8. ^ "Russian Colonel Who Averted Nuclear War Receives World Citizen Award", Mosnews.com, Moscow News, 20. januar 2006.. Retrieved on 2006-09-27.
9. ^ ^{9,0 9,1} Bruce Kennedy. "War Games: Soviets, fearing Western attack, prepared for worst in '83", CNN.
10. ^ Press Release. "Permanent Mission of the Russian Federation to the United Nations".
11. ^ "War Games", Burrelle's Information Services (Dateline NBC), 12. novembar 2000..

Spoljne veze

• BrightStarSound.com je sajt posvećen Petrovu, gde se mogu naći strane sa fotografijama i reprintima različitih članaka o Petrovu.
• Članak Weekendavisen
• Članak u časopisu Baltimore Sun
• Članak na cdi.org
• Nagrada svetskog građanina
• Članak na nuclearfiles.org

Dobrodošao u klub

Grupa psihopata me u poslednje vreme optužuje da sam hrvatski plaćenik. Nemam nameru da se pravdam na takve gluposti, ali mi je zanimljiv proces stvaranja takvih mitova na osnovu onog što izriču psihopate koje jeste ili nije neko podboo da širi dezinformacije.

Na moju sreću, em što smatram da još uvek nisam dovoljno bitan za različite službe koje bi to uradile verovatno znatno profesionalnije, em što ipak na interentu ima dovoljno razumnih ljudi koji neće podleći provokacijama psihopata.

Linkovi za čitanje:
*Razgovor na forumu Serbian cafea
*Razgovor na forumu Srpski nacionalisti
*Razgovor na forumu Srpskog internet parlamenta
*Razgovor na forumu Srpskog narodnog pokreta Svetozar Miletić