Zbogom partije!

U toku je anti-izborna kampanja. Prenosim njihov poziv na bojkot izbora:

Poslednjih šest godina „demokratske vlasti" su dokazale da vitalne probleme ne možemo rešavati u glasačkim kutijama. Lojalnošću MMF-u i Svetskoj banci, „nove vlasti" su ukinule pravo na besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo i socijalna primanja najugroženijim slojevima. Prirodna bogatstva i društvena imovina su stavljeni na prodaju, dok se potrošačkim kreditima i podsticanjem konzumerizma stvara privid „boljeg života".

Mi smatramo da se rešenje nalazi isključivo u direktnom političkom angažmanu ljudi, a ne u posredničkom partijskom sistemu. Tvrdimo da apstinencija od izbora ne mora označavati političku apatiju. Odbijamo lažnu dilemu, nacionalističku i kapitalističku opciju. Odbijamo da biramo između Velike Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, između ubijanja ratom i ubijanja bedom.

Mi biramo: besplatno obrazovanje naspram neobrazovanosti, besplatno zdravstvo naspram umiranja od bolesti, ekonomsku i političku ravnopravnost naspram političko-mafijaške elite, solidarnost umesto konkurencije radi golog preživljavanja…

Predlažemo koncept drugačijeg društva, koje ne počiva na klasnoj, verskoj, rodnoj, etničkoj, seksualnoj ili ma kojoj drugoj diskriminaciji. Solidarno društvo - prožeto je odnosima konkretnih, a ne apstraktnih ljudskih vrednosti i prava, u smislu autentične „politike odozdo", politike ljudi, a ne politike partija !

Raskid sa parlamentarizmom i drugim izlizanim političkim formama, zahteva napuštanje političkih partija, etatizovanih birokratskih sindikata, izmanipulisanih studentskih unija i saveza – na tragu novih oblika udruživanja na ravnopravnim osnovama.

Anti izborna kampanja poručuje:

Ujedinimo se izvan parlamenta i političkih partija, formulišimo konkretne zahteve i planove!

MI kažemo DA: novom, imaginarnom, nezamislivom, nemogućem, pravu na pravo, prijateljstvu u borbi, direktnoj demokratiji, novoj politici ljudi, kolektivu, novom društvenom projektu!

MI kažemo NE: otpuštanjima, tlačenju, političkom ćutanju, cinizmu lišenom odgovornosti, kapitalizmu, rasizmu, homofobiji, svakoj diskriminaciji, medijskom zagađenju, reformističkom "stezanju kaiša", velikoj rasprodaji naših života i prirode!

A VI?

info@stanipanikolektiv.com
queerbeograd@yahoo.co.uk
064/180 69 64

Građanski mitovi

Izbori u Srbiji se bliže i već sam nekoliko puta u razgovorima dobio isti šablon odgovora u vezi sa tim "ko je jedini ko se razlikuje" i kako se "neglasanjem glas daje radikalima".

Jedini ko se razlikuje

Ni Đinđiću se nije mogla, niti se Čedi Jovanoviću može sporiti energičnost i zalaganje za dekriminalizaciju društva u Srbiji. Jasno je da jednostavno nije moguće boriti se sa mafijašima ako se sa bar nekim njihovim segmentom nema kontakt, pa čak i saradnja. Đinđiću se nije mogla sporiti, ipak, ni želja za kakvom-takvom ekonomskom ravnopravnošću, mada je u realizaciji ma čega što na to miriše bio vrlo kilav, štaviše, ne sećam se nijedne akcije njegove vlade koja je davala naznake nekog ekonomskog boljitka ugroženim slojevima stanovništva.

I tu se završava priča o njihovim različitostima u odnosu na standardni profil političara.

Ono što su obojica delila jeste širenje atmosfere potpunog nerazumevanja kulturnih šablona različitih od njihovih, građanskih. Možda to nisu bili i nisu njihovi stavovi, ali iz njihove kulturne ideologije proističe da seljake treba civilizovati ili ih ne treba biti. Atmosfera koju šire predstavlja tipičan primer emitovanja mržnje prema različitim ljudima, pa makar ta mržnja bila usmerena ne prema drugom etnicitetu, drugoj religiji ili drugoj rasi, već prema drugom kulturnom miljeu koji živi po predgrađima i selima. I jedno i drugo jeste fašizam.

Preko toga, Čeda Jovanović i njegova Liberalno-demokratska partija svojom društvenom demagogijom šire lažne signale različitim ljudima koji u njima vide levičare.

Naprotiv, njihova ideologija je, kao i svaka savremena liberalna ideologija, duboko socijal-darvinistička. Po njima, samo najjači treba da opstanu; gladni su sami krivi za svoju glad; a ovaj svet je savršen da savršeniji ne može biti, iako po različitim segmentima globalno društvo puca i jednostavno više nije održivo. Da ne pominjem koliko ljudi dnevno pogine samo zato što nisu imali sreće da se rode u nekom mirnijem kraju sveta.

I da ponovim za one koji u to nisu upućeni: socijal-darvinizam je devetnaestovekovna preteča nacizma. I tada i sada socijal-darvinizam nije bio seljački, narodni pokret, već je bio privilegija civilizovanih građanaca. Da, kao i LDP, bio je elitistički pokret.

Tada se on transformisao u mržnju prema pripadnicima drugih nacija i drugih rasa. Danas se transformiše u mržnju prema negrađanskom, necivilizovanom, prostačkom itd.

Zato, ako baš morate da glasate, imajte na umu da svoj glas ne dajete fašistima! Danas su sitni, sutra zahvaljujući vama mogu postati znatno jači.

Procenti apstinenta

Zaboravio sam na to da mnogi ljudi idu logikom da moraju glasati. Toliko se družim sa ljudima kojima je normalno da ne glasaju, da sam zaboravio da postoje i oni koji su uvereni da je glasanje na izborima plemeniti zadatak.

Ne, nije.

Glasanjem na izborima samo održavate postojeći sistem u njegovim okvirima. Taj sistem ponekad može dati veću socijalu, može dati život sa više proizvoda, može vas odbraniti od ljudi koji su isti kao vi, samo žive u drugoj državi... Taj sistem može uraditi mnogo toga što će vam se činiti smislenim i razumnim.

Zato ćete se truditi da izađete na izbore i glasate za razumne, za one koji će vas odvesti u Evropu (iako ste već u Evropi jer politika ne može uticati na prostiranje kontinenata), odvesti u NATO (kako biste vi ili neko vama blizak ratovao u Avganistanu za više ciljeve kapitalizma); koji će vam doneti strana ulaganja (kako bi vas stranci eksploatisali, pošto nije dovoljno da vam to čine i domaći kapitalisti) itd.

I onda ćete ubeđivati ljude koji ne žele na izbore kako će svaki njihov glas proporcionalno doneti više glasova onom ko ima najveći udeo među onima koji glasaju.

Ne, nije tako. Ako 50% izađe na izbore, a 15% dobiju radikali, oni će jednostavnom proporcijom dobiti 30% mesta u parlamentu. "Glasovi" onih koji ne glasaju biće podeljeni propocionalno prema onima koji su na glasanje izašli. Ja nikom neću dati svoj glas, a u sistemu kakav je to će se odraziti upravo onako kako ostali glasači glasaju. Daću i svojih 70% onima koji predstavljaju druge političke opcije.

A ne glasam zato što ne želim da učestvujem u farsi. Dovoljno čvrsto stojim nogama na zemlji da umem da vidim da je ishod i ovog i svih prethodnih glasanja bio više nego očigledan. Ne, radikali neće doći na vlast jer još uvek nije došlo vreme. Još uvek je u interesu i lokalnih i globalnih mafijaša da Srbija stabilno ide ka evroatlantskim integracijama. Kada im to ne bude bilo u interesu ili kada budu napravili neki drugi dogovor sa radikalima -- radikali će pobediti, pa uspeo svako od vas ponaosob još po 1000 ljudi da privoli da glasa protiv njih.

Nije to nikakva teorija zavere. To su samo interesi krupnog kapitala u čije kolo uđe svaki političar predstavničke demokratije pre ili kasnije.

Za dalja objašnjenja preporučujem vam da pročitate dva poglavlja iz dokumenta An Anarchist FAQ: Zašto su anarhisti protiv države? i Kako kapitalizam utiče na slobodu?